У запаљенској фази се прво јављају ружичасте, љубичасте или мрље налик на модрице, које касније постају задебљале и отврднуле са површином боје слоноваче.
Локализована склеродерма или морфеа, како се још иначе зове, запаљенски је процес у кожи праћен фиброзом ткива, односно задебљањем и отврднућем коже, због појачаног стварања депозита колагена. Постоји више подтипова овог проблема према локализацији захваћене коже, са могућим захватањем поткожног масног ткива, фасције, мишића или костију, у тежем случају.
Како истиче пуковник примаријус др сц. Мирослав Ж. Динић, дерматовенеролог и начелник Клинике за кожне и полне болести Војномедицинске академије, тачан узрок настанка ове болести је непознат. Понекад постоји утицај такозваног генетског фактора, на пример такозвани кожни мозаицизам је важан у линеарној склеродерми. До 40 одсто оболелих има и неку придружену аутоимунску болест, као што су болест штитасте жлезде или витилиго или реуматолошко обољење, на пример реуматоидни артритис, па је важно да дерматолог усмери претраге и у том правцу.
– Из непознатих разлога, понешто делује као „окидач” за настанак склеродерме, као што је убод инсекта, затим место инјекције где је убризгана вакцина или лекови као што је блеомицин, такође на месту инјектирања силикона, затим понављане механичке повреде са продорним ранама, радиотерапија и хируршке интервенције. Такође, често и трење коже у регији каиша или брустхалтера може бити „окидач”. Неки фактори ризика се ипак могу избећи – наглашава др Динић.
Обољење се јавља код једне до три особе на 100.000 новорођених, а појављује се иначе три пута чешће код жена. Иако болест није наследна, поједини ХЛА подтипови су повезани са повећаним ризиком за настанак морфее.
– У запаљенској фази се прво јављају ружичасте, љубичасте или мрље налик на модрице, које касније постају задебљале и отврднуле са површином боје слоноваче, уз обод који је љубичаст. На крају се јавља диспигментација и атрофија коже. Уколико атрофија захвата дубље делове, масно ткиво, мишиће и кост, на пример на руци или нози, онда тај екстремитет има мањи обим. Код одраслих је склеродерма најчешће „ограничена” на једну или више промена, од једног до 20 центиметара, а код деце је најчешћи облик линеарна склеродерма, која се појављује на рукама, ногама, трупу и глави, обично на једној страни тела. Такође, промене могу бити генерализоване са једним подтипом који се зове пансклеротична морфеа, што отежава живот оболелог – појашњава др Димић.
Промене на кожи обично протичу без симптома, ретко се јављају свраб или бол, а ако симптома има они су везани са степеном захваћености дубљих ткива. На пример, јавља се ограниченост покрета зглоба. Такође, код тежих случајева појављује се и Рејноов феномен (када пацијент има хладне прсте и промену боје коже спрам промене спољне температуре).
– Тренутно нема лека за морфеу. Понекад се од локалне терапије користе кортикостероидне масти, затим пимекролимус, калципотриол или имиквимод креме. Фототерапија, поготово УВА зрацима, од користи је за „омекшавање” промена и противупално деловање. Системском терапијом се може постићи превенција прогресије, па се користе метотрексат, кортикостероиди или микофенолат мофетил. Потребна је њихова вишегодишња употреба, али су погоршања обољења ипак могућа – напомиње др Динић.
Од озбиљних последица, у зависности од локализације промена и дубине захваћености промена, додаје наш саговорник, појављују се контрактуре (ограниченост покретања зглобова), главобоље у случају захваћености кости лобање, кратак дах због констрикције грудног коша код пансклеротичне форме болести, затим мутилација и проблем са вилицом и зубима код краниофацијалне локализације.
