„Закључцима Владе Црне Горе број 04-5056/2 који су донијети на сједници одржаној 06. септембра 2022. године није усвојен Годишњи извјештај о раду и финансијском пословању Поште Црне Горе за 2021. годину, због уздржавања од мишљења независног ревизора. Разлози за уздржавање од мишљења независног ревизора су неадекватан третман имовине Поште Црне Горе у катастру непокретности у односу на пословне књиге Друштва, односно да Пошта Црне Горе у књигама води на себе имовину која је у листовима непокретности у међувремену преписана на оснивача Друштва – Државу Црну Гору са правом располагања Влада Црне Горе, а правом управљања Пошта Црне Горе.
Подсјећамо јавност да је Пошта Црне Горе АД Подгорица привредно друштво које је правни сљедбеник ЈП ПТТ саобраћаја Црне Горе у дијелу обављања регистроване поштанске дјелатности. Влада Црне Горе извршила је реструктурирање ЈП ПТТ на начин што је извршила промјену облика организације својом одлуком од 28.10.1998. године и исто трансформисала у два привредна друштва Телекомуникације Црне Горе АД Подгорица и Пошта Црне Горе ДОО Подгорица. Полазећи од чињенице да је Пошта Црне Горе АД Подгорица правни сљедбеник Пошта Црне Горе ДОО Подгорица, слиједи да Пошта Црне Горе АД Подгорица у погледу третмана имовине мора бити тертирана идентично као и Телеком Црне Горе АД Подгорица.
Влада Црне Горе је дана 02.02.2012. године, сходно Одлуци Владе Црне Горе од 17.11.2011. године спровела реструктурирање овог привредног друштва, којом је промијењен облик организовања и извршена трасформација из друштва са ограниченом одговорношћу у акционарско друштво. У истом поступку ове промјене, а сагласно наведеној одлуци Владе Црне Горе, између осталог, дефинисано је да ће након спроведеног поступка реструктурирања, сва имовина Пошта Црне Горе ДОО Подгорица по прописним листама бити уписана код Управе за некретнине и њених пословних јединица и других надлежних органа као имовина Акционарског друштва – имовина Државе Црне Горе.
Разлог за унос капитала, односно имовине у привредно друштво саџан је у одредбама Закона о привредним друштвима који прописује да привредно друштво одговара за своје обавезе цјелокупном својом имовином, из чега се може закључити да акционари акционарског друштва не одговарају за обавезе Друштва, што даље значи да исти морају унијети улог у друштво прије него што акције буду уписане на акционаре, односно прије него што су удјели регистровани на власнике. Исто тако овим Законом је прописано да је акционарско друштво правно лице које је својом имовином и обавезама одвојено од акционара. Дакле, поштујући законске одредбе ово значи да уношењем улога односно уношењем имовине одређене вриједности, приликом оснивања акционарског друштва, настаје нови посебни правни ентитет, који самостално иступа у правном промету. С друге стране, улагач, односно оснивач, за узврат стиче један или више власничких удјела који се називају акције.
Од доношења напријед наведене одлуке Владе, односно наступања статусне промјене Поште Црне Горе, код Управе за катастар и државну имовину (и њеног правног претходника Управе за некретнине) су сукцесивно и различито вршене промјене уписа права власништва на земљишту и објектима Поште Црне Горе, на начин што су у највећем дијелу предметна својинска и друга права Пошта Црне Горе, превођена на Државу Црну Гору, са уписаним правом располагања на Владу Црне Горе, те правом управљања на Пошту Црне Горе.
Ове незаконите радње довеле су до промјене власничке структуре на непокретностима и отвориле питање промјене вриједности капитала друштва, односно немогућност утврђивања и разграничавања шта од укупне имовине представља имовину друштва, а шта имовину Државе Црне Горе. Дакле, пренос права својине над непокретностима које чине основни капитал друштва, са Поште Црне Горе извршен је на оснивача – државу Црну Гору, без одлуке скупштине акционара (чије својство у овом случају врши Влада Црне Горе) о смањењу капитала, због чега сматрамо да надлежно државно тужилаштво мора сагледати да ли у оваквом поступању има елемета кривично-правне одговорности.
У вези са рјешавањем питања третмана имовине Поште Црне Горе у катастру непокретности, Пошта Црне Горе се обраћала надлежним министарствима и органима управе, те у коначном Влади Црне Горе као свом оснивачу, али није добила одговор државе као оснивача овог Друштва у вези рјешавања неадекватног третмана имовине Поште Црне Горе у катастру непокретности.
Сходно томе да није било реакције, од надлежних државних органа и Владе Црне Горе, која би водила рјешавању овог питања на ургентан начин који би спријечио негативне ефекте по ово друштво, Пошта Црне Горе је дана 27.04.2023. године устала са тужбом за утврђивање права својине против Државе Црне Горе. Ово из разлога што би пристајање на овакво незаконито стање водило и незаконитом смањењу капитала друштва, што би нужно значило и да се у пословним књигама прикаже вишемилионски губитак, односно вриједност друштва умањена за незаконито преписане непокретности.
Ово би поред осталих негативних посљедица које пријете опстанку Поште Црне Горе, насталих без кривице садашњег руководства Поште Црне Горе и које нијесу резултат пословања, довело и до смањења зарада запослених у смислу члана 10 Закона о зарадама запослених у јавном сектору којим је прописано да привредном друштву које је у већинском власништву Државе, која су у претходној години остварила губитак у пословању дужна су да смање укупан фонд зарада за 10% у првој години и додатно 5% у наредној календарској години.
Полазећи од тога какве негативне посљедице производи досадашње незаконито поступање у погледу третмана имовине Поште Црне Горе, поред покренутог спора за утврђивање права својине, Специјално државно тужилаштво обавијештено је дана 28.04.2023. године о наведеном поступању и од њега је затражено да испита да ли у оваквом поступању има елемената кривично-правне одговорности лица која су својевремено била у саставу органа управљања овог Друштва и лица у надлежним државним органима, чиме је незаконито смањен капитал Друштва без одлуке Скупштине акционара, односно без одлуке Владе Црне Горе.
Коначно, поручујемо грађанима и запосленима у Пошти Црне Горе да садашње руководство предузима све расположиве правне радње како би заштитило имовину друштва и њихова радна мјеста, али да је за опстанак Поште Црне Горе и њихових радних мјеста кључна адекватна реакција надлежних државних органа, који носе кључну одговорност за негативне посљедице које могу наступити због незаконитог смањења капитала Друштва“.
