Предсједник Хрватске Зоран Милановић поново је упутио оштре критике Европској унији, оцијенивши да она није и не може бити држава, да нема сопствену спољну политику и да је посљедица тога губитак самосталности спољне политике Хрватске, али и других држава чланица.
Милановић је, на обиљежавању 64. годишњице Факултета политичких наука у Загребу, поручио да је након 13 година чланства Хрватске у ЕУ неопходно континуирано преиспитивати националне интересе и економске користи од европских интеграција, преноси загребачки „Јутарњи лист“.
„Хрватска је чланица ЕУ већ 13 година и легитимно је и потребно питати се шта имамо од тог чланства из перспективе националног интереса, који је трајан и сталан. Треба постављати та питања и давати одговоре, не због тога да бисмо расписивали референдум о изласку из ЕУ, јер то није ни реално нити паметно“, рекао је Милановић.
Он је додао да је преиспитивање националних интереса неопходно за одговорно вођење државне политике.
„У политици, посебно у државништву, онај ко се не понаша у складу са националним интересима заслужује сажаљење“, оцијенио је хрватски предсједник.
Говорећи о приоритетима Хрватске, Милановић је навео да је потребно утврдити шта представља национални интерес, издвојивши безбједност, привредни раст и побољшање животног стандарда грађана.
„То су параметри по којима мјеримо, не да бисмо запомагали, него да бисмо могли да се оријентишемо и закључимо шта даље. Једино национални интерес, ако га схватимо и почнемо да живимо у складу са њим, има смисла у цијелој причи о ЕУ“, поручио је Милановић.
Милановић: Хрватска више нема самосталну спољну политику
Осврћући се на спољну политику, он је оцијенио да се европски акти деценијама нијесу суштински мијењали јер, како тврди, више не постоји механизам за постизање договора какав је постојао у ранијим фазама европских интеграција.
Према његовој оцјени, посљедица таквог стања јесте то што Хрватска, као ни друге чланице, више нема самосталну спољну политику.
„ЕУ није држава и не може бити држава. Није тако замишљена. Њена спољна политика не постоји. Цијена тога је да хрватска спољна политика не постоји, и не само хрватска. Да ли нас задовољава да о низу питања ћутимо и да нас на међународним форумима представљају некакви бивши политичари који су на та мјеста дошли без мандата? Треба ли се томе вербално, на концептуалном нивоу, супротставити или то прећутати и наставити даље?“, упитао је Милановић.
Хрватски предсједник говорио је и о стању демократије у свијету, повлачећи паралеле између унутрашњих спорова у Уставном суду и међународних догађаја, укључујући упад у амерички Конгрес и политичка дешавања у Пољској.
Он је поставио питање са којим правом поједини политички кругови данас држе лекције о демократији.
Милановић је нагласио да је важно да Факултет политичких наука остане мјесто на којем се о међународним односима и демократији размишља критички, слободно и без предрасуда.
„Желим да уз вас и понека редакција новина почне да пише и размишља о томе како се стварно одвијају свјетски односи: ко је стварно добар, ко је циник, ко све вријеме лаже, шта је то демократија. То су све легитимна питања и ако почнемо, можда не да дајемо одговоре на њих, али да их постављамо и провоцирамо, вјерујте ми, избјећи ћемо праве сукобе“, закључио је Милановић.
