„Драги моји пријатељи, прошло је много дана, за мене, сваки дан ми је као вјечност, нисам стигао да вам се свима захвалим на пруженој руци, помоћи и разумјевању због наше трагедије. Свако јутро и свако вече ми почињу и завршавају се само са једном мишљу“.
Овим ријечима отац убијене Иване Кривокапић (26) започиње потресну поруку на Фејсбуку, упућену својој мезимици и преноси пјесму коју су, како је навео, за њу написали њени школски другови и другарице.
Слободан Кривокапић, иначе, није се раније оглашавао поводом смрти ћерке, јер како је објасњао, није имао снаге да се помири са болом.
„Желим са вама овом приликом да подијелим једну причу посвећену мојој Ивани, а написала су је ђеца са којима је дијелила књигу, оцјене, радост, тугу и живот. Написана је прије месец и по дана, али тек сад сам смогао снаге да вам је напишем. Ја се овом приликом из свег срца захваљујем тој драгој ђеци“, написао је Слободан.
„Зашто нам побогу ниси рекла?“
Преносимо пјесму Иваниних пријатеља
„Кажу нам ти си отишла, али не то није истина, Ивана ово си нам слагала! Вратићеш се ти и наставити да се смијеш, онако звонко, јако, толико да сви кренемо у хору, како је увијек било
Чини ми се да је свијет окован тугом, да земља бијесни за најбољим другом, чини ми се, вријеме на сату уназад тече. Погледах у календар па срце преста’ да ме пече
Вријеме ме баци до неког изблиједелог петка, хајдемо испочетка. На ходнику баш нашег факултета, чујем звонки глас кроз масу силуета „Заборавила сам да је данас предаја из макета!“
Дајем ти чачкалице, мало жице и лијепка. Онако како то обично бива са познаницима, који се препознају, а пар тајни их дијеле да постану нешто више, лица се смијеше, као да знају, упамтићу темпо којим душа ти дише
Тако је све кренуло… Теби је направити макету било и сувише лако, док сам ја на својој дуго радила, теби је требало 10-ак минута, као да си је до тада направила милион пута…
„Да ли се нешто може додати?“, асистент пита, кажеш: Да и не.
„Да ли се нешто може одузети?“, Да и не. Гледаш ти, гледа асистент и гледам ја са стране.
Проговори „Десетка“ (а теби дах застане). Ја у чуду, смијем се, моја је добила седмицу и мало сам бијесна, престаје да те држи мјесто и као да ти је просторија тијесна.
Тада нисам схватила али сада знам. Твој живот био је попут те макете. Могло се свашта нешто и додати и одузети, али на крају опет ништа.
Требали сте да је видите и Ивану и макету. Чиста десетка, али није било ту неког реда, било је свега и леијпог и тужног и ружног и срећног, свега!
Али било је стварно, погледам у календар опет и више није петак и сада сам бијесна. али овај пут истински, јер се десило нешто што нико није очекивао. Нешто што ниси заслужила. Питамо се да ли је могло друкчије.
Знате, она је имала дивног гласа, пјевала је, јер је, каже, тако навикла код куће са својима, знала је текст сваке пјесме, прави мали џубокс! Плесала баћату, ма сваки плес је знала!
И чинило се да је ништа не плаши, јер је жељела и вољела толико тога, да јој је свака планина била мала. И зашто нам побогу ниси рекла? Чини се, одлазе увијек они који су највиша срца дотакли.
Шта ми друго остаје него да те пустим и памтим, јер увијек пушташ оне које волиш, али их држиш у срцу и сјећаш се. И боли, али волиш и срећан си што си их имао.
И знамо да ово није крај, ово је само прелазак у неку другу форму. Сада си негђе на љепшем даље од свих нас, али ближе Богу.
Хвала ти што си била дио мог, дио наших живота, била си другарица, сестра, рођака, ћерка и увијек ћеш бити у нашим срцима. Ниси заборављена. Живећеш вјечно у нама, сјетићемо се кроз игру и пјесму.
Збогом за сада, наша Ивана“
Иванин отац Слободан се захвалио на дивним ријечима њеним пријатељима и свима који су вољели Ивану.
„Опростите ми на тренутку слабости, опростите и не замерите, нисам од вас многима одговарао, немам снаге ни воље за разговоре , али ову причу осјећам да сам вам је дужан показати, вама који сте вољели Ивану.
Подсјетимо, Ивана Кривокапић убијена је у изнајмљеном стану у Београду 24. децембра прошле године, а њено беживотно тијело пронашла су браћа која су отишла да је посјете, јер им се није јављала на телефон.
Полиција је одмах њену смрт означила као сумњиву, а обдукцијом је утврђено да је несрећна ђевојка угушена.
За њено убиство осумњичен је држављанин Црне Горе Јетмир Гочај (24).
Према наводима тужилаштва, он је одмах полсије убиства отишао аутобусом у Црну Гору, а од тада му се губи сваки траг.
