-1691. Аустријанци су код Сланкамена, под командом фелдмаршала Лудвига Вилхелма Баденског, потукли Турке које је предводио велики везир Мустафа Ћуприлић. У бици у којој је на страни Аустријанаца учествовало и око 10.000 Срба под командом Јована Монастерлије, Турци су потпуно разбијени и уз великог везира погинуло је 18 паша, стотинак официра и око 20.000 војника, а Аустријанци су имали око 7000 погинулих и рањених.
-1878. после жестоких уличних борби аустроугарске трупе су ушле у Сарајево. Месец дана раније, одлуком Берлинског конгреса, Аустроугарска је добила право да на 30 година окупира Босну и Херцеговину и у њој „заведе ред и мир”. Године 1908. Аустроугарска ће анектирати Босну супротно одредбама Берлинског конгреса, што ће изазвати велико незадовољство.
-1899. рођен је патријарх Герман, 43. врховни поглавар Српске православне цркве. Патријарх Герман (световно име Хранислав Ђорић) рођен је у Јошаничкој Бањи од оца Михаила, учитеља, и мајке Цвете. Рукоположен је у чин презвитера 1927. године и постављен за пароха у Миоковцима. Као удовог свештеника, замонашио га је у Манастиру Студеница епископ шумадијски Валеријан давши му име Герман. Чин архијерејске хиротоније извршио је 15. јула 1951. године патријарх српски Викентије. Године 1952. изабран је за епископа будимског. После смрти епископа жичког Николаја 1956. године епископ Герман је изабран за епископа жичког. На патријараршком трону наследио је патријарха Викентија 13. септембра 1958. године. Био је 32 године патријарх Српске православне цркве, од 1958. до 1990. године. Патријарх Герман се упокојио 27. августа 1991. године и сахрањен је унутар Цркве Светог Марка у Београду.
-19. августа 1893. године краљ Александар Обреновић посјетио је Златибор а овај датум обиљежава се као почетак организованог туризма на овој планини.
Златибор је планина и парк природе у Србији која се простире на површини од око 1.000 км², дугачка је 55 км, а широка и до 20 км. Познато је љетовалиште и зимовалиште, као и климатско љечилиште. Постоје више предања о постанку имена Златибора. Извјесно је да је то име настало од ријечи злато, односно златни и бор, али не зна се на који начин. Предање, вјероватно најтачније, каже да је то име постало од једне веома ријетке врсте бијелог бора, тзв. златног бора којег има још само има у селу Негбини и стављен је под заштиту државе. На Златибору постоји доста средњовјековних стећака, готово у сваком златиборском селу, иако су многи коришћени као грађевински материјал. Ови споменици су у народу познати као грчка, римска или латинска гробља. Предање, које је утемељено у народу, каже да су први становници Цетиња били досељеници са Златибора.
-1914. српска војска заузела је Косанин град, највиши врх Цера и коначно, након пет дана тешких борби, поразила главнину аустроугарских снага које су надирале преко Дрине. У првим недељама Првог светског рата на Западном фронту снаге Антанте су трпеле пораз за поразом од стране Централних сила, док се и сам Париз није нашао у опасности, а на истоку је армија царске Русије доживљавала катастрофу код Таненберга. Тада је Европом одјекнула вест да је занемарена и потцењена, не само од непријатеља већ и од савезника, српска војска извојевала прву одлучну победу над војскама Централних сила и да је натерала у бег аустроугарску „казнену експедицију”. Радост због победе била је помешана са тугом и бесом због непријатељских злочина почињених на окупираном простору. У славу велике победе српској војсци се обратио и њен главнокомандујући, регент Александар Карађорђевић. Његов проглас војницима у част победе на Церу и Јадру чува се у Збирци плаката Државног архива Србије.
-1928. рођен је Данко Поповић, српски књижевник. Правни факултет завршио је у Београду, где је провео највећи део живота. Аутор је више приповедака, есеја и романа, филмских сценарија, радио и ТВ драма, а постао је познат романом „Kњига о Милутину”, вероватно најтиражнијим романом српске књижевности друге половине 20. века.
-2014. упокојио се Предраг Палавестра, српски књижевник, историчар, теоретичар књижевности и књижевни критичар, академик. Био је уредник многих књига о књижевности и јавној речи, гостујући предавач на многим универзитетима и члан Крунског савета. Аутор је и уредник многих дела из области историје и теорије књижевности, а његова књига „Послератна српска књижевност и њена историја” седамдесетих година је забрањена иако су у Палавестрину одбрану устали многи писци. Био је уредник „Књижевних новина”, часописа „Савременик”, стални књижевни критичар „Политике”, директор Института за књижевност уметност Београду. За дописног члана САНУ изабран је 1981, а за редовног 1988. године. За члана Академије наука умјетности Босне и Херцеговине изабран је 1990. године. Предраг Палавестра објавио је већи број књига и неколико стотина радова из области модерне српске књижевности.
-1662. умро француски математичар, физичар, писац и филозоф Блез Паскал, који је поставио основе рачуна вјероватноће. Веома млад се истакао открићима из геометрије и физике: у 16. години објавио је расправу о конусним пресјецима, а у 18. довршио конструисање математичке машине, која је обављала четири основне рачунске операције. Први је математички третирао проблем вјероватноће у хазардним играма и са француским математичаром Пјером Фермаом је поставио основе рачуна вјероватноће. Изумио је и хидрауличну пресу и утврдио да притисак ваздуха опада са висином и да се помоћу барометра може утврдити висина планина. До 24. године се бавио само математиком и физиком, а потом и књижевношћу и филозофијом. Повукавши се у манастир јансенистичког реда Пор-Роајал, написао је против језуита чувена “Писма једном провинцијалцу”. Дјело “Мисли” су фрагменти његове недовршене апологије хришћанства.
-1819. умро шкотски инжењер и физичар Џејмс Ват, проналазач парне машине 1765, чиме је омогућио индустријску револуцију. У близини Бирмингема основао је прву фабрику за израду парних машина. Унаприједио је низом открића науку о топлоти. Њему у част мјерна јединица за снагу названа је “ват”, а инструмент за мјерење електричне снаге ,,ват-метар”.
-1936. шпанског писца, музичара и сликара Федерика Гарсију Лорку, једног од највећих лиричара 20. вијека, у Шпанском грађанском рату убили шпански фашисти. Његове пјесме – крик против дехуманизације и друштвених неправди – натопљене су свеобухватним осјећањем смрти и страдања и исказане дубоко самосвојним језиком, премда по форми блиске надреалистичком моделу.
-1966. у источној Турској у земљотресу погинуло више од 2.000 људи.
1974. – Амбасадор САД на Кипру Роџер Дејвис убијен током антиамеричких демонстрација у Никозији.
-19. августа 232. године рођен је Марко Аурелије Проб, римски император који је засадио први чокот лозе у сремском виногорју. Подно фрушкогорског Олимпа, познатијег као Стражилово, налази се сремскокарловачко микро виногорје, у оквиру Фрушкогорског виногорја, Познато је да је “отац” фрушкогорског вина био римски цар Аурелије Пробус, или Проб, како је још назван. Он је према једној верзији чак и главом платио љубав према вину, јер је у паузама ратовања тјерао војнике да обрађују винограде. Било како било винова лоза се крај Сремских Карловаца узгајала од памтивијека.
-1883. рођена Францускиња Габријела Коко Шанел, један од свјетских ,,модних диктатора” 20. вијека, која је скоро шест деценија суверено владала високом париском модом.
-Српска православна црква 19. августа слави Преображење Господње
Једнога дана, треће године Своје проповеди на земљи, Исус поведе апостоле Петра, Јакова и Јована и изађе с њима на гору Тавор да се моли Богу. Док се молио, Његово се лице измени и засија као сунце, а хаљине Његове постадоше сјајне и беле као снег. Тако се Он преобрази пред њима и показа део Своје божанске славе. Поред Христа указаше се Мојсије и Илија и разговараху с Њим о смрти која Га чека у Јерусалиму. Затим се спусти један сјајан облак и заклони их, и гле, глас из облака говораше: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега слушајте.
