-Данас је Видовдан. Видовдан је за Србе посебан дан, датум митских размјера, синоним за велика страдања, али и побједе и национална надахнућа. На Видовдан су нам се у прошлости догодиле ствари које су обиљежиле судбину цијелог народа.
-1389. на пољу Косову вођена пресудна битка српске и турске војске, која је означила почетак краја независне српске државе и отворила врата Турцима за даљи продор у Европу. Оскудни историјски подаци не откривају ток битке, чак ни ко је побиједио. Претпоставља се да је турски султан Мурат Први, који је на Косово стигао са синовима Бајазитом и Јакубом, предводио 40.000 војника, а да је српски кнез Лазар Хребељановић сакупио 25.000 бораца. У бици су погинула оба владара: кнеза Лазара Турци су заробили и посјекли, а султана Мурата Првог убио је српски ратник Милош Обилић, пробивши се кроз турску војску. У сваком случају, неспорна је посљедица судара хришћанства и ислама и двију у свему различитих култура: Србија је, будући да није имала тако велике резерве као Турска, убрзо постала вазална држава. Седам деценија касније је покорена и потом је провела четири вијека у ропству. Косовска битка је постала предмет легенде највише у циклусу величанствених српских народних пјесама.
-На Видовдан 1913. почео је Други балкански рат вођен између Бугарске са једне и Србије, Црне Горе, Грчке и Турске са друге стране. Побједа у рату учинио је Србију, савезницу Русије, важном регионалном силом, узбунивши Аустроугарску и на тај начин индиректно дао важан повод за Први свјетски рат. Рат на дотадашње савезнике, започео је општим ноћним нападом Бугара на српску војску, без претходне објаве рата. Већина бугарске армије је била концентрисана према српској војсци на ријеци Брегалници.
-На Видовдан 1914. године Гаврило Принцип извршио атентат на Франца Фердинанда. Сарајевски или Видовдански атентат се догодио када је Гаврило Принцип, члан организације Млада Босна, убио аустроугарског пријестолонаследника надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију.
-На Видовдан 1921. донешен је Видовдански Устав Краљевине Срба Хрвара и Словенаца. Краљевина СХС је њиме одређена као уставна, парламентарна и наследна монархија, чији је језик српско-хрватско-словеначки. Успостављено је унитарно уређење. Законодавну власт дијелили су краљ и Народна скупштина. Краљ је имао широк круг овлашћења. Народна скупштина је била једнодомно представничко тијело.
-На Видовдан 1948. усвојена је Резолуција Информбироа. Комунистички Информациони биро био је наставак Коминтерне коју је Стаљин под притиском великих сила распустио 1943. године у вријеме најжешћих сукоба Другог свјетског рата. Информбиро је настао као противтежа западном, демократском свијету, који је изашао из рата као побједник. Сматра се да је Информбиро однио животе преко 100.000 људи. Једно од најмрачнијих поглавља Информбироа представљали су монтирани судски процеси. Одмах по објављивању резолуције Информбироа и одговора КПЈ почела су масовна хапшења у Југославији, мучења на Голом отоку и убиства присталица резолуције.
-На Видовдан 1989. године тадашњи предсједник Предсједништва СР Србије Србије Слободан Милошевић одржао је свој чувени на Газиместану приликом прославе 600 година Косовске битке.
-На Видовдан 2001. године предсједник СРЈ Слободан Милошевић је изручен Хагу на основу уредбе Владе Републике Србије, коју је потписао Зоран Ђинђић, због сумње да је починио ратне злочине против човјечности и геноцид у рату вођеном на територији бивше Југославије, као и против Албанаца са Косова и Метохије. Милошевић је тог 28. јуна хеликоптером стигао у Хаг, у којем је 11. марта 2006. године преминуо. Остаће упамћено да је Милошевић полицајцима који су му стављали лисице на руке само рекао: Знате ли да је данас Видовдан?
-2006. Црна Гора постала 192. чланица Уједињених нација.
-2014. у Вишеграду отворен Андрићград поводом стогодишњице од почетка Првог светског рата и Сарајевског атентата. Андрићград је туристички, културни, административни и едукативни комплекс смјештен на полуострву између ријека Дрине и Рзава, на неких 300 метара од вишеградске ћуприје. Идејни творац Андрићграда је прослављени српски редитељ Емир Кустурица.
-1992. умро Михаил Таљ, совјетски шаховски велемајстор, светски шампион
Победивши Михаила Ботвиника, 1960. године, постао је најмлађи светски шампион у историји шаха. Његову игру красио је необично агресивни стил, офанзивна игра, заснована на интуицији и спремности на ризик. Име шаховског генија, Михаила Таља, постало је симбол креације, фантазије и лепоте краљевске игре, како неки називају шах. Био је изузетан пријатељ наше земље и наших шахиста. У Београду се осећао као код своје куће, а добро је говорио и српски језик.
-1577. рођен фламански сликар Петер Паул Рубенс, један од највећих мајстора барока, који је сјединио најбоље традиције сјеверњачког и италијанског сликарства. Створио је слике пуне драматике, патоса, чулности, раскоши костима и сјаја боја. Радио је историјске, вјерске и митолошке композиције, сеоске и галантне сцене, портрете и пејзаже. Живио је претежно у Антверпену, али је радио и у Француској и Шпанији, гдје је утицао на шпанског сликара Дијега Родригеса де Силву Веласкеса. Пошто је имао велики број поруџбина, често слика огромних димензија, дио посла је препуштао ученицима, међу којима су најзначајнији фламански сликари Антон Ван Дајк и Јаков Јорданс.
-1712. рођен француски филозоф, писац и композитор Жан-Жак Русо, који је инспирисао идеологију Француске револуције, посебно ауторе “Декларације о правима човјека и грађанина”. Његова политичка филозофија је утицала и на Канта, Фихтеа и Хегела. Сматрао је да је човјек по природи праведан и добар, али да његову природу гуше неправични, искварени и неразумни системи владавине и егиостични нагони. Тврдио је да су људске установе пролазне, али да су трајније ако су засноване на принципима ума, односно на људској природи и на начелима друштвеног уговора који једнако обавезује владаре и поданике. Бавио се узгред музиком
-1867. рођен италијански писац Луиђи Пирандело, добитник Нобелове награде за књижевност 1934, један од најзачајнијих драмских писаца 20. вијека. У приповијеткама, романима и драмама прожетим особеним, трагичним хумором, изнио је идеје о илузорности реалног живота и реалности субјективних илузија. Написао је 44 драме, сабране под насловом “Голе маске”, у којима је сагледавао грађанског човјека, његово сазнање о релативности живота, чак и сумњу у властито постојање. Испрва је изазвао револт и забуну публике, али је убрзо стекао опште признање и отворио нове путеве модерне драматургије.
Српска православна црква 28. јуна слави светог мученика кнеза Лазара и Свете српске мученике – Видовдан и светог пророка Амоса.
28.јуна 1389. год. се десио Косовски бој, погибија кнеза Лазара и пад Српског царства. Видовдан се обележава уз сећање за све пострадале у ратовима, уз помен жртвама које су пале за нашу слободу.
Свети цар Лазар
Овај великомученик и угодник Божији, цар Лазар родио се 1329 године у граду Прилепу. Још као дете био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери и побожности. И као такав од Бога доби многе дарове, које умножи, те тако даровит привуче на себе пажњу царева и би узет на двор цара Душана, где постаде славан и уважаван од свих због своје честитости, витештва и побожности. Ожени се царевом рођаком, Милицом, кћерком кнеза Вратка, која је била од лозе Немањића. Године 1353, би му дато достојанство кнеза. Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој. Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство, што би и учињено. Борио се овај угодник Божији против Турске најезде и у сукобу, који се одиграо 28. јуна 1389. године против Турског цара Мурата би посечен. Тело му је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници (код Ћуприје), а затим пренето у Раваницу (Сремску), одакле је 1942 године пренето у Саборну Цркву у Београду. Сада се његове свете и чудотворне мошти налазе у манастиру Раваница код Ћуприје, где се дешавају многа чудеса и исцељења болесних и убогих. Свима онима који му се са искреном молитвом обрате он помаже. За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире. С правом можемо рећи да Светосавски свенародни идеал и програм: ,,Све за Христа – Христа ни за шта” нико није у потпуности остварио као свети цар Лазар. Он је то остварио определивши се за царство небеско и приневши себе за косовску жртву и са собом сав народ Српски. Учинио је то из чисто Јеванђелских разлога што и сама песма каже:
,,Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека”.
