
Српска православна црква данас обиљежава Видовдан, празник посвећен Светом великомученику кнезу Лазару и свим српским мученицима који су погинули у Боју на Косову 1389. године.
На литургијама у свим православним храмовима помиње се страдање које је оставило вјечну поруку на историју, етику и традицију српског народа.
Видовдан или празник сјећања на косовску погибију обиљежен је црвеним словом у календару СПЦ, а за назив празника везује се Свети Вид који је, према “Прологу” владике Николаја Велимировића, поријеклом са Сицилије.
Овај светитељ хришћанство је задужио подвизма у вријеме цара Диоклецијана, великог прогонитеља хришћана.
Исти датум у календару СПЦ помиње се и као празник старозавјетног пророка Амоса – славе српског кнеза Лазара који је погинуо на тај дан, а у навечерје празника се својим велможама причестио у цркви Самодрежи на Косову.
Видовдане мој очињи виде
Тобом видим што други не виде
Видим Лаза честитога кнеза
Бесмртнога косовског витеза
И са њиме јато мученика
Из крви им изникли божури
Из костију знак часнога крста
Своје Небо носе на три прста.
Вјера им је основа прегнућа
А зеница Пресвета Тројица
Сви одоше у бој на Косово
За пресвето Име Исусово!
Видовдане мој очињи виде
Тобом видим што слепци не виде
Видим Лаза небом обасјана
И у њему зору новог дана
У васкрслом Христу запретана
Потврђеног Завјетом Косова
Јединога пута Србинова.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, 1989.

„Ко је Србин и српскога рода,
И од српске крви и колена,
А не дош’о на бој на Косово:
Не имао од срца порода,
Ни мушкога, ни девојачкога!
Од руке му ништа не родило,
Рујно вино, ни ’шеница бела!
Рђом кап’о, док му је колена!”
„Ко не дође на бој на Косово —
од руке му ништа не родило:
ни у пољу бјелица пшеница,
ни у брду винова лозица!”…

,,Вечерас је трпеза монашка, а не кнежевска. Вечерас нема вепровине, нема зечетине, нема срнетине и нема дивокозине.
Не зато што немамо добрих ловаца и кувара, него зато што морамо да останемо и гладни и трезни.
Ово је више причешће него вечера. Јешћемо оно што је јео Христос, јер ћемо сутра бити Христови ратници.
Господо да се помолимо. Нек немамо ништа до једно зрно соли, ал нек све буде њиме осољено. И кад нам све однесу воде и ватре то једно зрно нека нам буде све.
Амин!
Прву ћу чашу подићи мојим војницима, а прву здравицу првоме међу њима. Да још једног Обилића имам у војсци мирније бих уочи Косова спавао”.
Свети кнез Лазар бесједа на Кнежевој вечери




