-1995. Хрватска је извела акцију Олуја против Републике Српске Крајине.
Територију под заштитом мировних снага УН хрватске снаге су напале да би током војне операције и након ње спровеле брутално етничко чишћење свих Срба. Из Крајине је избегло готово целокупно становништво, најмање 250.000 људи, а током акције и после ње хрватске снаге су усмртиле око 2500 људи.„Олуја” је назив за једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју Европе у којој су припадници хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа одбране од 4. до 9. августа 1995. протерале готово целокупно српско становништво са подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације односно из Републике Српске Крајине, која се у то време налазила под заштитом Организације уједињених нација. Аутор плана за овакву акцију је био командант Главног штаба Хрватске војске Јанко Бобетко а припреме војног врха, с тадашњим председником Хрватске Фрањом Туђманом на челу, трајале су две године. Операцијом су командовали: Анте Готовина, Иван Чермак и Младен Маркач, Звонимир Червенко и Атиф Дудаковић.
Општа акција протеривања, у којој је Хрватска употребила своју пешадију, артиљерију, оклопно-механизоване јединице и авијацију, започела је у 5 сати ујутро. Колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом босанских Срба у западној и северној Босни кренуле ка Србији. Следећег дана, у суботу 5. августа хрватске трупе су ушле у Книн. Избегличке колоне на путу кроз Републику Српску ка Србији су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство, чак и на територији Републике Српске. Jедан од најтежих инцидената се догодио у току 6. августа између Топуског и Двора, у колони дугој неколико километара, са 12.000 избеглица — жена, деце и старих људи је побијено неколико стотина, махом деце и жена. 4. август се сваке године се обележава парастосима у помен страдалима у „Олуји” у Цркви Светог Марка у Београду и у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци.
-1991. у Пребиловцима код Чапљине, после 50 година, сахрањени су посмртни остаци херцеговачких Срба, жртава злочина које су над њима спровеле хрватске усташе. Кости побијених су распоређене у 108 сандука и пренесене у крипту будуће спомен-костурнице. Темеље цркве освештао је Његова светост патријарх српски Павле.
-Заслугом кнеза Радише Дмитровића и дубравачког трговца Тројана Гундулића, јеромонах Мардарије је 4. августа 1552. завршио штампање Београдског четворојеванђеља у данашњој српској престоници. Јеромонах Мардарије по свој прилици је занат изучио у Венецији, а затим је радио у Милешеви, Београду и Мркшиној цркви. Ондашњи мајстори су били универзални: сами су припремали шрифт ‒ калуп, гравирали дрворезне плоче за реализацију илустрација и орнамената, сами су формирали текстуалну форму и отискивали књигу.
-1888. рођен је Милан Стојадиновић, српски политичар, економски стручњак, универзитетски професор. Дипломирао је на Правном факултету у Београду, а докторирао из области финансија 1911. године. Након специјализација у Немачкој, Енглеској и Француској извесно време налазио се на обуци у француском Министарству финансија. Службеник Министарства финансија Краљевине Србије постаје 1914, а начелник Главног државног рачуноводства 1918. године. Председник Владе и министар иностраних послова Краљевине Југославије био је од јуна 1935. до фебруара 1939. године. На инсистирање Британије смењен је с места председника Владе и стављен у конфинацију у варошици Рудник, убрзо је прогнан из Југославије. Други светски рат провео је у британском заточеништву на острву Маурицијус у Индијском океану.
-1944. послије двије године скривања у Амстердаму јеврејске породице Франк нацистичка полиција Гестапо је у Другом свјетском рату открила скровиште и ухапсила 14-годишњу Ану Франк, њену сестру, родитеље и још четворо Јевреја. У концентрационом логору су потом сви убијени, изузев Аниног оца, а послије рата је откривен њен дневник, један од најпотреснијих докумената о људским страдањима која су починили нацисти. Дневник је преведен на више од 30 језика.
-1875. преминуо дански писац Ханс Кристијан Андерсен, ненадмашни аутор малих приповиједака-бајки. Написао је 156 прича са мотивима данског фолклора, античке митологије и индоевропских предања. Уобличене у права мала ремек-дјела, неке аутобиографског карактера, његове приче личе на најљепше бајке, али свака носи и критику друштвеног стања и читаоцима исказује дубоко хуману поруку. Сматра се и творцем реалистичке прозе у Данској. Писао је и пјесме, од којих је сачувано само неколико, романе, путописе и сада заборављене драме.
-1907. умро норвешки композитор, пијаниста и диригент Едвард Хагеруп Григ, који је, инспиришући се националним фолклором, афирмисао норвешку музику у свијету. Посебно је значајан његов допринос развоју постромантичарске европске хармоније. Изразити лиричар, најбоља дјела остварио је у малим формама попут клавирских минијатура.
-1901. рођен Луис Армстронг (Сачмо), амерички певач и џез-трубач. Иако се прво прославио свирајући трубу, крајем каријере постао је најпознатији као певач и био је један од најутицајнијих џез певача.
-Српска православна црква 4. августа слави свету Марију Магдалину – Благу Марију. Света Марија Магдалена рођена је у Магдали, украј језера Генисаретског, из племена Исахарова. Била је вјерна следбеница Господа Исуса Христа за вријеме Његовог земног живота. По распећу Исусовом Господ јој се два пута јавио. Након Христовог васкрсења изашла је пред ћесара Тиберија у Риму, и предајући му јаје обојено у црвено поздравила га ријечима: Христос воскресе! У исто вријеме оптужила је ћесару Пилата за његову неправедну осуду Господа Исуса. Ћесар је Пилата преместио из Јерусалима у Галију, где је овај неправедни судија у немилости царској и у тешкој болести скончао. По том вратила се из Рима у Ефес ка светом Јовану Богослову, коме је помагала у делу проповедања Јеванђеља. Са великом љубављу према васкрсломе Господу јављала је она Јеванђеље свету као прави Христов апостол. Скончала мирно у Ефесу. Мошти св. Магдалине пренете су доцније у Цариград. Близу Гетсиманског врта налази се диван руски храм посвећен св. Марији Магдалини.
