– 6. августа 1941. године хрватске усташе су извршиле покољ у селу Пребиловци. Покољ у Пребиловцима је један од најмонстрознијих злочина на простору бивше Југославије. Усташке јединице почетком августа 1941. године за неколико дана убиле су више од 800 српских цивила, највише дјеце млађе од 14 година. Само у једном дану 6. августа 1941. године усташки зликовци су похватали 600 жена и дјеце из Пребиловаца и побацали их живе у јаму Голубник, крај Шурманаца, крај Чапљине, на југу Босне и Херцеговине. Након Другог свјетског рата, комунистичке власти Југославије су скривале ове злочине, а 1961. године су јаме гдје су бацани Срби, забетониране. Одмах по формирању НДХ, кренуло је спровођење геноцида према Србима, Јеврејима и Ромима. Такође, забрањен је рад Српске Православне Цркве и одузета јој је сва имовина, а свештенство СПЦ прогањано и убијано, цркве спаљиване и рушене. Ћирилица је такође забрањена на територији НДХ. Пребиловци се налазе у јужној Херцеговини на 20 км од Јадранског мора, леже на кањону лијеве обале ријеке Брегаве, у непосредној близини њеног ушћа у Неретву испод села Клепци, надомак важних саобраћајница, због чега се сматра да има важан стратешки положај. На Видовдан, 28. јуна 1941. године усташе праве покоље у западној Херцеговини. Усташе су током јула 1941. године довозиле Србе жељезничким вагонима из Сарајева до чапљинског села Шурманци, гдје су их бацали у јаму Голубник, дубине 66 метара, из које нико није преживио. Усташе опкољавају српско село Пребиловци крај Чапљине на Илиндан 2. августа 1941. године, са јасном намјером да униште све што је српско и православно на том подручију. У том моменту село је имало више од 1.000 православних Срба у 120 домаћинстава. Усташе су убиле 820 Срба из Пребиловаца. Из 51 породице нико није преживио, а преживјело је укупно њих 170. Поткрај августа 1941. године усташе у ово имућно српско село насељавају Хрвате и мјењају назив села у Ново Село. Хајка на преостале Србе не престаје. Италијанска војска је убрзо окупирала западну Херцеговину и то је донекле зауставило усташке покоље над Србима који су били свакодневни. Почетком 1990-их година долази до распада СФР Југославије, а тако и до новог рата у Словенији, Хрватској и касније у Босни и Херцеговини. Почетком априла 1992. године почиње крвави рат у Босни и Херцеговини. У војној акцији, у којој су учествовале ратне јединице босанских Хрвата и војска Републике Хрватске, јуна 1992. године нападнута су српска насеља на лијевој обали Неретве, па тако и Пребиловци, који су запаљени и порушени до темеља. На православни храм Сабора српских светитеља је бачена велика количина експлозива, па су дјелови разбацани и 150 метара од цркве.
-1807. Доситеј Обрадовић у Првом српском устанку из Земуна дошао у Београд послије путовања у Беч, Париз, Лондон и Русију. Много Београђана сишло је на пристаниште, а градски топови су објавили долазак Доситеја, који је убрзо отпочео велики просвјетитељски посао у ослобођеној Србији. Организовао је Велику школу и био први министар просвјете у Србији, а кад је умро 1811. испраћен је свечаније него ико у ондашњем Београду. У поворци за сандуком био је и вожд Ђорђе Петровић – Карађорђе. Сахрањен је у порти Саборне цркве.
-1946. упокојио се Веселин Чајкановић, српски класични филолог и историчар религије, члан Српске краљевске академије. о окончању студија класичних језика на Великој школи у Београду 1903. године усавршава се у Немачкој, у Лајпцигу и Минхену, где је докторирао 1907. године. На Филозофском факултету у Београду руководио је катедром за класичну филологију. На Богословском факултету предавао је Упоредну историју религија. У више наврата био је декан Филозофског факултета. Руководио је Задужбином Николе Чупића, Друштвом Св. Саве, био је управник Српске књижевне задруге. Kао резервни официр учествовао је у балканским ратовима и у Првом светском рату. У Бизерти је основао Штампарију српских инвалида и часопис „Напредак”. Преводио је Плутарха, Тацита, Вергилија, Светонија, Ливија, Плаута. Посебно су значајна његова истраживања старе српске религије и митологије. Одликован је низом одликовања, између осталих и Легијом части.
-1860. рођен српски политичар и филолог Љубомир Стојановић, секретар Српске краљевске академије, који је 1921. са Јашом Продановићем основао Републиканску странку и био њен први предсједник. Претходно је као припадник Самосталне демократске странке неколико пута био министар просвјете и једном премијер.
-1915. на Сави код београдске Чукарице поринут је ратни брод Јадар.
Овај догађај узима се као зачетак српске ратне речне флотиле и тај датум обележава се као Дан Речне флотиле Војске Србије.
-1902. објављена је прва прогноза времена у Србији. Милан Недељковић, оснивач Астрономске и метеоролошке опсерваторије у Београду, објавио је у „Српским новинама” прогнозу времена за 6. август 1902. године.
-1660. умро шпански сликар Дијего Родригес де Силва Веласкес, један од највећих у историји сликарства, дворски сликар шпанског краља Филипа Четвртог. Његово сликарство означава тренутак поновног откривања природе и антиципација је модерног свијета.
-1881. рођен енглески микробиолог Александер Флеминг, који је 1928. из гљиве Пеницилиум нотатум изоловао први антибиотик – пеницилин. Откриће није кориштено до Другог свјетског рата, кад су га британски физиолог и биохемичар Ернест Борис Чејн и аустралијски љекар Хауард Волтер Флори примијенили у лијечењу инфекција. Флеминг је 1945. са њима подијелио Нобелову награду за медицину.
-1945. амерички бомбардер Б-29 у Другом свјетском рату – на основу наредбе предсједника САД Харија Трумана – бацио атомску бомбу на јапански град Хирошиму, чиме је почињен највећи појединачни ратни злочин у историји човјечанства. То је учињено без јаког војног разлога, јер је Јапан практично већ био на кољенима. Бомба је претворила у пепео 13 квадратних километара, Хирошима је потпуно уништена, а погинуло је најмање 117.000 људи. Посљедице дејства атомске бомбе осјећају се деценијама послије експлозије: рањени умиру од леукемије као посљедице атомског зрачења, а на дјеци озрачених родитеља примећују се генетске и патолошке промјене. Три дана касније друга америчка атомска бомба бачена је на Нагасаки.
– 6. августа 1657. године умро је Богдан Хмељницки, козачки атаман који је украјинске козаке дигао на устанак против Пољака, ослободио их и ујединио са Русијом. Хмељницки је руски национални херој, јер је ујединио Русију и Украјину.
– Српска православна црква 6. августа слави свету великомученицу Христину, преподобног Поликарпа Печерског и свете мученике Пребиловачке и Доњохерцеговачке.
На светом Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве маја 2015. године једногласно су сабору светих прибројани, тојест канонизовани и прослављени, Свети мученици пребиловачки. Њихов спомен ће се славити 24. јула по старом, односно 6. августа по новом календару. Пре 8 деценија, 6. августа 1941. године, у јами Голубинки, у селу Шурманцима код Међугорја, локалне усташе су убиле скоро све жене, девојке и децу из села Пребиловаца, по документима њих око 600. Мошти пребиловачких и других доњохерцеговачких новомученика 1990. године су извађене из 13 јама и других стратишта и похрањене у крипту спомен цркве у Пребиловцима, коју су 1992. године минирале и сравниле са земљом хрватске снаге. Нови велелепни храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима 8. августа 2015. године освештао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење шеснаест архијереја.