-1859. рођен је српски глумац, режисер и писац позоришних комада, хумористичких фељтона и комедија Илија Станојевић, познат као Чича Илија, најпопуларнији комичар свог времена, аутор првих српских филмова.
Година 1911. остаће упамћена по снимању првог приказаног српског нијемог филма „Живот и дело бесмртног Карађорђа”. Чича Илија Станојевић био је режисер и носилац улоге турског паше и убице Карађорђа. Станојевић је прво снимио на Ади Циганлији кратак филм „Бибија или Циганска свадба” и историјску драму „Улрих Цељски и Владислав Хуњади”. Оба филма биће приказана тек након „Карађорђа”.
-2008. упокојио се Новица Петковић, теоретичар књижевности, критичар, професор српске књижевности 20. века на београдском Филолошком факултету, један од највећих зналаца српске поезије уопште. Био је лектор на универзитету у Москви и на Хумболтовом универзитету у Немачкој, а бавио се и превођењем руских семиотичара.
-2009. упокојио се Данко Поповић, српски књижевник. Правни факултет завршио је у Београду, где је провео највећи део живота. Аутор је више приповедака, есеја и романа, филмских сценарија, радио и ТВ драма, а постао је познат романом „Kњига о Милутину”, вероватно најтиражнијим романом српске књижевности друге половине 20. века.
-2007. Телевизије у Србији и Републици Српској приказале снимак на којем се види како бивши командант Петог корпуса Армије БиХ Атиф Дудаковић издаје наређење о спаљивању српских села у акцији од 14. до 17. септембра 1995. године.
-1989. умрла Мира Траиловић, позоришни редитељ. Годинама је била једна од најдоминантнијих личности српског и свјетског театра. Основала је 1956. позориште ,,Атеље 212″, а потом и БИТЕФ (Београдски интернационални театарски фестивал), чији је умјетнички директор била од 1967. до смрти. Била је и умјетнички директор Међународног позоришног фестивала у француском граду Нансију 1983. и 1984. На сцену је поставила и хипи-мјузикл ,,Коса”.
-1945. СССР у Другом свјетском рату објавио рат Јапану у складу са закључцима вођства антихитлеровске коалиције. Совјетске јединице с милион и по војника, 5.556 тенкова и 3.466 авиона су са три стране продрле у Манџурију. За кратко вријеме јапанска квантуншка армија је поражена и 21. августа је присиљена да прекине борбу. Послије само седмице дана Јапан је капитулирао. У том кратком рату Јапанци имали 60.000 погинулих и скоро 600.000 заробљених.
-7. aвгуста 2008. године Грузија је покренула офанзиву на Јужну Осетију, започевши шестодневни Руско-грузијски рат. Први инциденти почели су пред крај живота СССР-а, национализам у Грузији, однос према националним мањинама као према грађанима другог реда, малтретирање Осетинаца, пароле „Грузија само за Грузијце“.Први директни окршај Грузије са Јужном Осетијом почео је 1989. године. Грузија прво протјерује око 100.000 Осетинаца, а затим креће преостало становништво да подвргава терору. Ипак, на иницијативу Русије 1992. године у Јужну Осетију стижу мировне снаге. Завладао је релативни мир, но у ноћи између 7. и 8. августа 2008. године Грузијци су напали Јужну Осетију. Руси су упозоравали Грузију, Москва није хтјела да се мијеша до задњег трена. Но, када су погинули и руски војници, онда су руске трупе кренуле и поразиле грузијске трупе. Русија и Грузија су уз посредовање Европске уније потписале примирје августа 2008. године у коме су се Руси обавезали да ће се повући са грузијске територије. Руска дума је званично признала независност Јужне Осетије 26. августа.
-7. августа 1912. године Русија и Јапан су потписали споразум о подјели интересних сфера у Монголији и Манџурији.
-1876. рођена холандска играчица Маргарета Гертруда Зеле, позната као Мата Хари – према имену које је прије Првог свјетског рата узела док је живјела на Јави, тада под колонијалном влашћу Холандије. Под изговором да је њемачка шпијунка стријељана је у близини Париза у октобру 1917.
-1938. умро руски позоришни глумац, театролог и редитељ Константин Сергејевич Станиславски, оснивач Художественог театра у Москви 1898, чији је умјетнички руководилац и идеолог био до краја живота. У режији и глуми до савршенства је развио позоришни реализам. Основни принцип његове теорије јесте да глумац увијек мора истински да проживљава улогу. Његова теорија, позната као ,,систем Станиславског”, имала је огроман утицај – и сада има велики број приврженика међу позоришним умјетницима.
-1941. Умро Рабидранат Тагоре (Такур), индијски књижевник и филозоф, нобеловац. Рођен је у Индији, у граду Калкути, 7. маја 1861. године у угледној браманској породици. Допутовао је 1912. године у Енглеску и објавио збирку Гитањали, коју је сâм превео с бенгалског на енглески језик. Познати ирски песник Јејтс написао је одушевљени предговор тој књизи, која ће годину дана након тога (1913), Тагореу донети Нобелову награду. Збирка Гитањали, што у преводу значи песме даровнице, садржи песме што их је Тагоре испевао након женине и кћеркине смрти, након десетогодишњег раздобља писања бујне љубавне лирике. Тагоре није био само песник, већ и приповедач, филозоф, композитор, сликар, педагог, есејиста, драмски писац и преводилац. Сам је за многе своје песме компоновао музику, и оне се певају попут народних свуда где се говори бенгалским језиком, а њиме говори више од 50 милиона људи.При другој посети Европи, Тагоре је 12. новембра 1926. године дошао и Краљевину Југославију. 14. новембра стигао је у Београд. Дводневни боравак у Београду Тагоре је почео сусретом са Станиславом Винавером, истакнутим писцем и новинаром. И већ сутрадан у листу „Време”, након дужег разговора који су имали, освануо је овакав портрет шездесетпетогодишњег песника:„Песник је одевен у дугу црну мантију, оперважену златним везом. Он се држи мирно и тихо, говори одлично енглески са лаким егзотичним нагласком. Понеки пут као да се дубље замисли, као да пада у екстазу. И тада, ако је реч о Индији, он готово пева, изговарајући све реч по реч. А ако је реч о Европи, он изговара брже, а његова десна рука једнако оцртава по наслону фотеље чудне шаре и потезе. Најзад, кад говори о поезији, он затвори очи испод наочара и забаци мало главу са великом седом брадом и седим коврџама…”
Рабиндранат Тагоре је умро 7. августа 1941. године у родној Калкути.
Рабиндранат Тагоре
Чезнем да ти кажем
Чезнем да ти кажем најдубље речи које ти имам рећи;
али се не усуђујем, страхујући да би ми се могла насмејати.
Зато се смејем сам себи и одајем тајну своју шали.
Олако узимам бол свој, страхујући да би ти то могла учинити.
Чезнем да ти кажем најверније речи које ти имам рећи;
али се не усуђујем, страхујући да би могла посумњати у њих.
Зато их облачим у неистину, и говорим супротно ономе што мислим.
Остављам бол свој да изгледа глуп, страхујући да би ти то могла учинити.
Чезнем да употребим најдрагоценије речи што имам за те;
али се не усуђујем, страхујући да ми се неће вратити истом мером.
Зато дајем ружна имена и хвалим се својом суровошћу.
Задајем ти бол, бојећи се да нећеш никада сазнати шта је бол.
Чезнем да седим немо поред тебе; али се не усуђујем;
јер би ми иначе срце искочило на уста.
Зато брбљам и ћаскам олако, и затрпавам своје срце речима.
Грубо узимам свој бол, страхујући да би ти то могла учинити.
Чезнем да те оставим заувек; али се не усуђујем,
страхујући да би могла открити мој кукавичлук.
Зато поносито дижем главу и долазим весео у твоје друштво.
Непрекидне стреле из твојих очију чине да је бол вечито свеж.
-Српска православна црква 7. августа слави Успеније свете Ане мајке пресвете Богородице