Екипа Дубровачког вјесника обишла је Црну Гору и направила интересантно истраживање којим је утврђено да једва спајамо крај са крајем, практично да једва преживљавамо. Цијене су нам “јаче” него Хрватима.
Њихов новинар Ахмет Калајџић наводи да су посјетили маркете Воли и ХДЛ Лаковић, те да мала Црна Гора нема развијену прехрамбену индустрију нити индустријске погоне па на полицама често превладавају увозни артикли.
“И како год, радује што су многи артикли управо из Хрватске, стандард је такав да црногорски купци једва преживљавају. У Црној Гори основни ПДВ је 21 одсто а снижени од седам одсто примјењује се за млијеко, хљеб, уље, шећер, љекове, књиге и уџбенике, смјештај у хотелима, пансионима и камповима. Такође и за воду за пиће, јавни превоз путника, погребне услуге и ауторска права”, наводи Калајџић.
Просјечна црногорска плата у децембру је износила 727 еура, а у Боки и Приморју око 750 еура и у односу на крај 2021. веће су за трећину.
Њихов саговорник Пеђа каже како је повећању плате разлог пут према ЕУ, према којем минималац не смије бити испод 450 еура.
“Иначе бисмо били још већи сиромаси”, каже и напомиње како се потрошачка корпа пење до тешко достижних 980 еура.
Пеђа је испричао да се сналазе тако што сваке двије до три седмице иду до Лидла или Syb City у Жупи.
“Кад се подијели гориво и повраћај пореза, доста уштедимо. Али, сад је проблем за наша два центра јер од Нове године и уласка Шенген Хрвати не смију куповати храну. Били су редовни купци, посебно нашег сира и сувог меса те сточне хране и засада у Цвјетном центру Суторина”, прича Пеђа.
Открива како му је пријатељ ишао у посјету родбини у Мостар, али је желио да попије кафу на Страдуну па се умјесто преко Требиња и Попова поља, као у одласку, враћао преко Неума и умало награбусио.
“На Граничном прелазу Затон Доли сам једва избјегао да платим 800 еура казне због ПВЦ-кесе с мање од два кила домаћег кивија”, истиче Пеђа.
Шефица једног од маркета каже како су им у фебруару купци из Конавала на акцији купили пршуту, сир, воће и неке ситнице за 150 еура, али су се вратили већ за пола сата и предочивши рачун, молили за повраћај новца јер су их на ГП Карасовићи, кад су пријавили куповину, упозорили на казну од 2.230 еура.
Све у комшилуку, кажа аутор, говори да ће грађани Црне Горе “још чешће до Жупе по спензу, али и по гориво у Хрватску, јер су видне разлике цијена горива”.
“У Црној Гори је Еуросупер 95 1,55 а Еуродизел 1,48 еура, а код нас обје врсте горива коштају 1,38 еура. У Црној Гори смо незванично разговарали и с Граничном полицијом и сазнали да Дебели бријег тренутно прелази по 400 возила дневно, а такав промет очекују све до Ускрса. Но, сви страхују од нове сезоне и могућег поновног “спајања” колоне од Каменара до Дебелог бријега као прошло љето”, наводи аутор текста.
Један полицајац им је казао да је Црна Гора транзитно подручје јер цијело Косово и Албанија иду преко Црногорског приморја даље кроз Далмацију јер нико од њих неће преко Србије.
“Гужве се протежу све до Плоча гдје се возила укључују на ауто-пут. Проблем ће бити још већи јер слиједи отежани промет преко Верига” рекао је он.
За вријеме боравка у Црној Гори екипа “Дубровачког вјесника” свратила је и до Института за физикалну медицину, рехабилитацију и реуматологију у Игалу гдје им је директор маркетинга Никола Мрачевић, иначе дубровачки студент рекао да сваке године имају све више гостију из Хрватске, највише с југа и околине Дубровника.
“Међу њима је много амбулантних пацијената који нијесу смјештени стационарно него долазе дневно и кад одраде терапије, враћају се кући. Цијене су ниже. Много их је из Конавала који користе погодности мале удаљености и само двадесетак минута вожње до Игала. Најчешће долазе због широког избора физикалних терапија, а као највећи мултидисциплинарни центар за вањско лијечење нудимо све облике рехабилитације за болеснике с реумом, преломима и тешкоћама коштано-мишићног састава. Већином су то средовјечне и старије особе, али има и млађих, један младић из Цавтата долазио нам је дуго након саобраћајне несреће. Лани смо имали и пацијенте из Славоније и залеђа Далмације, али предњачи југ Хрватске”, казао је он.
Цијене у два центра, Воли и ХДЛ Лаковић, разликују се у само у једном до три цента.
“Тако сунцокретово уље кошта 1,79-2,10 еура, а маслиново 7,99-12,59 еура. Оштро брашно је 0,77, бијели шећер 0,87 еура а со 0,38-0,68 еура килограм. Блитва је 1,89, салата 2,59 еура, црвени лук 1,35 еура, шаргарепа 0,59, а црвени 0,79 еура, док су млади кромпири 1,29 а они “старији” 0,99 еура. Банане су скупље, 1,99 еура, а јабуке јефтиније него у Хрватској: сорта Идаред је 0,59 а јабуке “Granny smith” 0,99 еура”, навео је аутор Ахмет Калајџић.
Сир едамер је 6,99-7,99 а трапист 20,99 еура, пилећа прса у овитку и “Пик-шунка” по 11,99 еура, а од “Гавриловића” 6,99 еура.
“Најуочљивије су разлике цијена основних животних намирница које су у Хрватској “залеђене” одлуком Владе Хрватске, што се види и за цијене млијека (тетрапак с 2,8 одсто масноће је 1,29-1,45 еура), јагњетина је 8,49 “половина”, док је цијело пиле 2,99 еура/кг, а филе 6,79. Јунеће шницле су десет, а мљевено месо плећке 6,50 еура, колико су и ћевапи и пљескавице”, закључено је у анализи.
