Свака друга девојка у Србији жели да се подвргне естетским корекцијама и промени нешто на себи. Колико такви третмани могу негативно да утичу на младу кожу, ко диктира трендове и како родитељи одговарају на нове изазове за Дневник су говориле дерматолог Лидија Цветковић Јорданов и Гордана Племић из Удружења „Родитељ“.
„У ситуацији смо када се преко друштвених мрежа и медија намеће идеал вечите младости и лепоте. Све већи број особа млађих од 20 година долазе са захтевом да се направи нека корекција на лицу – повећање запремине усана или повећање јагодица“, каже дерматолог Лидија Цветковић.
Према њеним речима, лекарска етика и кодекс налажу да се тако млади људи одврате од таквих интервенција док не буду били сигурни да то заиста и желе.
Гордана Племић из Удружења „Родитељ“ каже да је чињеница данас да је све „на клик“ и да се прате трендови, без обзира да ли их диктирају друштвене мреже и окружење.
„Колико је то узело маха говори чињеница да деца предшколског узраста славе рођендан у играоницама са спа третманом. Више то нису игре, већ улепшавање, масаже… То је знак да све раније то постаје заступљено као императив. И млађи родитељи потичу из генерација које прихватају такве трендове као нормалне, а ни они често не знају где би поставили границу“, објашњава Племићева.
Врло често је у питању притисак средине. Родитељи се одупиру, али често, како каже, нису ни сами сигурни, па када виде да и друга деца имају нешто, онда желе и да свом то испуне.
„Родитељи треба да разговарају са својом децом. Јако је важна та комуникација, да родитељ научи да слуша децу, јер ће онда бити отворенија да им кажу због чега то желе. Није ни лоше да заједно са дететом оду код лекара да им стручно објасни какве све то последице може да има ако са 18 година промените изглед“, истиче Гордана Племић.
Веома популаран захват је и затезање коже лица.
„Ботокс је неуро отров. Његов механизам деловања је парализа мишића. Последица је губитак основне функције мишића, а то је покрет. Уколико се рано почне са третманима (пре 20. године) долази до губитка тонуса мишића, атрофије и до последичног губитка еластичности коже. Због тога, те особе кад дођу у тридесете године изгледају много старије у односу на своју животну доб“, наводи др Цветковић.
Највећи број лекара је присталица да се са ботоксом крене тек у касним 30-им годинама са циљем превенције појаве нових и ублажавања постојећих.
Такође, мора се бити и опрезан и такве процедуре морају да изведу квалификовани и стручни доктори и нико други.
„Такве процедуре могу да обављају само лекари специјалисти дерматовенерологије и специјалисти пластичне хирургије, али и доктори медицине и стоматологије који су прошли курсеве и семинаре. Свакако предност треба дати онима са формалним образовањем у високим образовним институцијама јер једино лекар који је путем едукације прошао кроз све могуће компликације – може на време да препозна неко нежељено дејство“, објашњава Цветковићева.
Кључ је изградња самопоуздања код детета. Главни у томе морају бити родитељи, али и друштво у целини, од школе до медија.
„Веома је важно разговарати о овим темама и давати праве информације. Врло често посежемо за третманима, а да у ствари и не знамо праву информацију. Не знамо шта ћемо добити са тиме, не знамо последице. Деци треба јасним и разумљивим језиком објаснити шта овакви захвати могу да донесу и колико је важно да сами негују себе“, закључује Гордана Племић из Удружења „Родитељ“.
