Да насиље више није инцидент већ дио црногорске свакодневице, свједочимо посљедних десетак дана. Тако имамо на сваком ћошку насиље у разним облицима, од оног у кући до пребијања дјеце у школи и на улици. Више нијесмо безбједи ни кад одемо у неку институцију.
У кући, школи, на улици, у суду. Насиље је све присутније и бруталније, а насилници не бирају ни мјесто ни вријеме да искале бијес. И док једни тврде да је насиље међу младима у порасту, други су склонији рећи да је насиља готово једнако као и прије, али како му медији придају већу пажњу то је видљивије.
“Да бисмо тврдили да постоји повећање нечега морали би да имамо јасну статистику импресије које ми можемо да имамо кроз медије уопште не морају да рефлектују реалност”, каже психолог Радоје Церовић.
Ипак, статистика Управе полиције иде уприлог онима који кажу да је насиље у порасту, посебно у породици.
Прошле године полиција је покренула 50 одсто више кривичних пријава за насиље у породици него 2021.
Како су се обрачуни међу криминалним клановима пребацили на други терен, питање је на које психијатрица Теа Дакић има јасан одговор.
“Узроци су велика родна и класна неједнакост и нетрпељивост, стереотипи, природа друштва која је подржавајућа за насиље, која га нормализује и не санкционише га адекватно и досљедно”, каже Дакић.
Да је казнена политика досљедна и да је строжа тврди адвокат Дамир Лекић. То потврдјује, каже, његово искуство из суднице. Иако би закон требало да је једнак за све, у пракси није баш тако каже Лекић, јер ни свако дјело није идентично.
“Закони су монтирани, постоје олакшавајуће околности, није исто када судите малољетнику, кад сте повратник добиће изразито тешку казну, ко није добиће само услован осуда”, наводи адвокат Лекић.
Осим социјалног раслојавања које је каже, Радоје Церовић, експлодирало у Црној Гори, урушавање угледа институција је други узрок све бахатијег понашања.
“Када је битније да ће неком инситуцијом да влада неко из моје партије или породице него шта ће бити са том иснтитуцијом, то је довољан елемент да ви урушите до краја углед било које од тих институција. Сама чињеница да је неко извршио самоубиство унутар неке институције, није само самоубиство, то је порука тој институцији”, наводи Церовић.
А у здравственим институцијама све више је оних који се жале да им је урушено ментално здравље. Међутим, нијесу они ти којих би требало да се плашимо каже Дакићева.
“Више је забрињавајуће што они који би требало да почну да рјешавају проблем, игноришу стање у друштву”, каже Дакићева.
“Осјећај владавине права није само нека апстрактна чињеница која стоји у штриковима ЕУ, то је осјећај, а за тај осјећај треба да градите кредибилитет”, наводи Церовић.
Подаци показују да је 17 одсто повратника који изврше насиље у породици. Батине од партнера прошле године добило је више од 1000 жена. Четири пута је у породичној свађи употријебљено оружје,а убијене су двије жене.
