Предавањем Митрополита црногорско-приморског Јоаникија синоћ је у Пљевљима, у присуству Митрополита Милешевског Атанасија, почео циклус разговора посвећен обнови Ловћенске капеле, коју су говорници означили као једно од кључних питања духовног идентитета Црне Горе.
Предавање је одржано у Центру за културу у организацији Јавне установе Народна библитека Стеван Самарџић.
Предсједник Општине Пљевља Дарио Вранеш казао је да је част да се управо из Пљеваља покрене циклус предавања посвећен обнови Ловћенске капеле и додао да је обнова капеле на Ловћену круна духовне обнове Црне Горе.
„Не смијемо да сумњамо да ћемо успјети у обнови капеле“, казао је Вранеш истићући да данашњи архијереји настављају да „разгрћу жар вјере који је први разгрнуо Митрополит Амфилохије“. Према његовим ријечима, нема истинске среће у Црној Гори без обнове Ловћенске капеле и потпуног духовног препорода народа.
Говорећи о значају Ловћенске капеле Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је подсјетио на завјет Петра II Петровића Његоша, наводећи да је Његош исте године када је написао „Лучу микрокозма“ започео и градњу капеле на Ловћену „и јасно заповиједио да у њој буде сахрањен, што је потврдио и на самртном часу, обавезујући своје сроднике и наследнике да испуне његов аманет“.
„Његош је својом црквом и гробом желио да штити Црну Гору, али је увијек гледао и на цио српски народ“, казао је Јоаникије.
Према његовим ријечима, владика Данило је, чим су се стекли услови, извршио његошев аманет, а касније је и књаз Никола водио рачуна да се у капели редовно служи света литургија, нарочито на Петровдан, за шта постоје историјска свједочанства. Он је одбацио тврдње да литургија није служена и да капела није била црква, оцијенивши их као неистине.
Говорећи о обнови капеле након њеног рушења у Првом свјетском рату, Митрополит је навео да је краљ Александар финансирао обнову, док је главни терет посла изнио Митрополит Гаврило (Дожић).
„Капела је остала посвећена Светом Петру Цетињском, обновљена је на истом мјесту и у истим димензијама, а све што је затечено од старе капеле уграђено је у обновљени храм“, нагласио је он, наводећи да су супротне тврдње лажи које се деценијама понављају.
Осврћући се на изградњу маузолеја на Ловћену, Јоаникије је рекао да је ријеч о грађевини у којој је „уграђено највише неспоразума и контроверзи“, називајући је спомеником насиља над његошем и Српском православном црквом. Навео је да одлука о изградњи маузолеја никада није званично објављена, те да је иза рушења Ловћенске капеле стајао Јосип Броз Тито.
Казао је и да је приликом рушења ловћенске капеле дошло јдо незаконитог брака између нацизма и комунизма.
„Главни аргументи за рушење капеле потекли су од Савића Штедимлије, а касније их је у име Тита разрађивао Владимир Дедијер“, рекао је Јоаникије, подсјетивши да су се рушењу противили бројни угледни умјетници и интелектуалци, међу којима Петар Лубарда, Михаило Лалић, Ристо Стијовић, Мирослав Крлежа Скендер Куленовић…
На крају је поручено да Ловћенска капела, иако порушена, и даље снажно дјелује духовно, о чему свједоче бројне његошеве капеле подигнуте широм Црне Горе и региона.
„Капела ће се вратити на Ловћен када ми будемо бољи, сложнији и када се покајемо за грешке из макар последњих сто година. Тек тада ћемо бити способни да обновимо капелу на Ловћену“, закључио је Митрополит црногорско-приморски.
