Готово свакодневна кашњења, повремена отказивања летова, несносне гужве на подгоричком аеродрому. На тиватском путници су се недавно пробијали кроз пластичне кофе постављене да спријече поплаву у аеродромској згради због крова који прокишњава.
Ипак, ови аеродроми повећали су таксе авио-превозницима, након чега су нискобуџетне компаније Рyанаир и Wиззаир најавиле укидање неколико линија које су Црну Гору повезивале са европским дестинацијама.
Најава нискобуџетних компанија да ће укинути летове није добра и требало је ставити у омјер квалитета пружених услуга са висином таксе, каже деканка Факултета за туризам Универзитета Медитеран Силвана Ђурашевић за Радио Слободна Европа (РСЕ).
Није обновљена ни трајектна линија између Црне Горе и Италије, Бар-Бари и Бар-Анкона, иако је била највљена за крај јуна.
Туристичка сезона у Црној Гори је у пуном јеку.
‘Многима у Црној Гори се затвара прозор у свијет’
“Барселону сам први пут посјетила у априлу прошле године, захваљујући цијени повратне карте од 30 еура. Вијест да ће ова дестинација, макар по тако ниској цијени, бити укинута ме је растужила јер сам у децембру планирала “репризу” и зимски обилазак.”
Јована, саговорница РСЕ, овако је реаговала на информацију да ће нискобуџетне компаније, ирски Рyанаир и мађарски WиззАир, од новембра укинути везе са више значајних европских метропола.
Конкретно, Рyанаир је најавио укидање летова ка Барселони, Загребу и Манчестеру, а WиззАир ка Бечу и Риму. Летове ка Милану смањује са досадашња три на два седмично.
Линија са Барселоном, успостављена 2019, тек прошле године је донијела значајнији број туриста из Шпаније.
У одговорима на питања РСЕ као разлог укидања летова, ирска авио-компанија навела је повећање такси аеродромских услуга. Мађарски авио-превозник није образложио одлуку.
Ђурашевић сматра да држава треба да брине о квалитету живота грађана који, како каже, у 21. вијеку плаћају најскупље авионске карте.
“Главни прозор у свијет тек сада ће нам бити Тирана и Дубровник, јер имају знатно већи број рута, по знатно нижим цијенама. Годинама већ путовања на даље дестинације, везујемо за Београд”.
Аеродром Никола Тесла у Београду данас 5. јула има 111 одлазећих и 106 долазећих летова. Тирана има 120 одлазних и исто толико долазних летова.
С друге стране Црна Гора, у шпицу сезоне, има 25 долазећих и исто толико одлазећих летова с подгоричког, и исто толико с тиватског аеродрома.
Осим на туристичке, ова одлука ће некима утицати и на приватне планове.
“Укидање лета Подгорица – Загреб долази у тренутку кад планирам да се због посла преселим у Загреб. То би ми био најједноставнији, најкраћи и најјефтинији начин да одем тамо, да ме посјете пријатељи и породица”, прича за РСЕ Зорица, једна од саговорница и путница.
“Невезано за мој случај и Загреб, овим се дефинитивно многима затвара прозор у свијет”, наводи она.
Шта кажу у аеродромима и Влади?
У Влади тврде да је појава отказивања летова ових компанија уобичајена, ‘и то се често дешава на аеродромима у региону и шире’.
“Те компаније оптимизују своје пословање и траже максималан профит у датом тренутку и не функционишу на принципу емоција”, рекао је министар туризма Горан Ђуровић.
Ни за аеродроме Црне Горе одлука компанија Рyанаир и WиззАир није изненађујућа јер, како наводе, једна од карактеристика нискобуџетних авио-превозника је релативно често мијењање броја фреквенција, рута и база са којих лете.
У Министарству капиталних инвестиција за РСЕ кажу да ову ситуацију виде као шансу за црногорску авио компанију.
Такса, због које ће ирска авио-компанија обуставити летове, повећана је након девет година са 1.75 на 3.25 еура по одлазећем путнику.
Како су за РСЕ казали из аеродрома таксе су и даље најниже у региону гдје се крећу од четири до 6.65 еура.
“Упоређивање висине таксе са таксама у окружењу је још један нонсенс, јер се не ради о истом квалитету опреме коју аеродроми користе, самим тим и квалитету услуга, цијени радне снаге и много другог још”, каже Ђурашевић.
Рyанаир у одговорима за РСЕ наводи да повећање такси чини подгорички аеродром неконкуретним у односу на остале европске, “који смањују таксе како би стимулисали опоравак и раст авио-саобраћаја”.
“Ово ће имати штетан утицај на повезаност, туризам и економију Црне Горе”.
Упркос готово дуплом повећању износа аеродромских такси, првог дана јула, у шпицу туристичке сезоне, мокри путници на аеродрому у Тивту су због поплаве у згради, проузроковане обилном кишом, обилазили кофе пуне воде, избјегавали мокре подове, како би обавили пасошку контролу и укрцали се на лет.
“Кровови терминалних зграда на аеродромима у Подгорици и Тивту прокишњавају у континуитету од 2006. године. У Подгорици је санација у току, док се за Тиват очекује потписивање уговора са извођачем”.
У исто вријеме на подгричком аеродрому 1. јула колапс, гужва, усљед неорганизације особља.
“Дођите у Црну Гору драги туристи, да видите шта је пакао”, поручио је грађански активиста Александар Драгићевић у Фацебоок објави.
Из аеродрома су навели да су гужве резултат инфраструктурних ограничења.
“Уз жаљење због ниског квалитета услуге условљеног поменутим ограничењима, чињеница да су сви летови отпремљени на вријеме и поред троструко пробијеног капацитета терминалне зграде не иде у прилог тврдњама о неорганизованости”.
Аеродроми Црне Горе су у државном власнишву и годинама је дилема да ли их треба дати под концесију.
Осим у ваздуху, ‘закочило’ и на води
Ове сезоне, први пут након 59 година, Црна Гора није поморском линијом повезана са Италијом. До 2016. саобраћао је “Свети Стефан” Барске пловидбе, а након тога, до ове године, закупљени брод хрватске Јадролиније.
Како би обновила ову линију Барска пловидба најавила је куповину путничког брода “Францесца” старог 44 године, за шест милиона еура који, како познаваоци кажу, троши 30 тона нафте на дан.
“Врло су вјероватне информације да је одржавање изузетно скупо и да се резервни дјелови, евентуално, могу још само наћи на гробљима бродова у Кини и Индији”, оцијенио је одборник барског парламента Ћазим Алковић, проблематизујући најављену трговину.
“Срећа па је Титаник потонуо, иначе би и њега купили”, један је од шаљивих коментара на друштвеним мрежама тим поводом.
Деканка Факултета за туризам Универзитета Медитеран Силвана Ђурашевић каже да је пражавајуће то што нема линије Бар-Бари.
“Италијани воле сами да креирају путовања и често користе комфор сопственог аутомобила да обилазе више мјеста, па је ова трајектна линија управо била одговарајућа веза са Црном Гором, Хрватском и државама региона”.
Бродска линија са Италијом почела је да ради 1965. године и од тада је, осим за вријеме санкција, редовно функционисала.
