Дефицит љекара на свјетском нивоу биће изазов и за Црну Гори, која нема план кадровске политике у наредних десет година, а која је на мети много развијених земаља када је у питању “увоз” стручног медицинског кадра, рекла је за Портал РТЦГ предсједница Синдиката доктора медицине Милена Поповић Самарџић. То је казала коментаришући податак да је Црна Гора по броју љекара на трећем мјесту земаља Западног Балкана, иза Србије и Сјеверне Македоније.
По подацима које је објавила Слободна Европа, свјетски лидери по броју љекара на 1.000 становника по процентима су Аустрија са 5,35 онда Норвешка 5,09 и Шпанија 4,58.
Нешто ближа свјетском просјеку је Сјеверна Македонија 2,87 док је Црна Гора на 2,76.
Иза нас су Босна и Херцеговина 2,16 и Албанија 1,9. Најлошије су рангиране Индија, Јужноафричка Република и Индонезија.
Поповић Самарџић наводи за наш портал да земље Европске уније увелико имају израђене планове и пројекције колико љекара ће им фалити у наредних десет година. То се не може рећи и за Црну Гору.
“Они већ олакшавају процес нострификације диплома, налажења посла за медицинске раднике преузимајући их из земља са нижим степеном уређења здравственог система. Црна Гора има велики проблем што нема одакле да надокнади недостајући кадар љекара и медицинског особља, а мора имати јасан и ефикасан план развоја кадровске политике у наредних десет година”, поручује Поповић Самарџић.
Први корак на том путу је, истиче, да признамо проблем.
“Велики је проблем огроман генерацијски јаз који постоји у структури љекара који раде у државним здравственим установама. Један период нијесу расписиване специјализације, па сад имамо гране медицине у којима нам недостаје љекарски кадар средњих година”, појашњава наша саговорница.
Она говори како имамо љекаре који одлазе у пензију или пензионере који раде и младе љекаре који тек завршавају специјализацију да попуне њихово мјесто.
“То није добро. За установу је важан тај баланс у старосној структури. Број љекара у Црној Гори се чак прецењује јер у анализе се укључује број специјализаната који су на едукацији. Дакле, потребно је вријеме да се њихова едукација заврши, вријеме да стекну неко искуство како би рекли да су суверени у самосталном доношењу одлука у лијечењу пацијената”, појашњава Поповић Самарџић.
Тај баланс у старосној структури је, истиче, важан да би управо љекари који тек долазе са специјализације своје одлуке могли да дискутују са старијим и искусним колегама.
Пацијенти, каже Поповић Самарџић имају све већу потребу за здравственом заштитом, а пораст у броју љекара не прати тренд тих потреба.
“И то не само у нашој земљи. Сама Свјетска здравствена организација указује на озбиљан дефицит љекара и медицинских сестара широм Европе. У Француској милиони пацијената немају изабраног љекара. У готово свим земљама Европе у порасту је број пацијената који чекају хируршку интервенцију због недостатка љекарског кадра. Дефицит постоји и када говоримо о медицинским сестрама”, казала је Поповић Самарџић.
Свјетској седмици здравствених радника у априлу, упућен је позив креаторима државних политика да улажу у здравствене раднике како у смислу додјеле дугорочних програма финансирања, тако и у примјени политика које штите и подржавају здравствене раднике.
