Судство је спремно на објективан и стручно спроведен сваки процес провјере интегритета и професионалности, али не и на политичко-медијски или било који други сличан популистичко-интересни процес селекције, поручила је предсједница Врховног суда Црне Горе Валентина Павличић.
Поводом закључака Вијећа за националну безбједност, који су јавно објављени, а још увијек нису комуницирани са Врховним судом Црне Горе, уважавајући захтјеве великог броја медија за добијањем информација, као и потребу јавности да буде информисана о свим питањима из области владавине права и рада правосуђа, Павличић наводи да судство Црне Горе није против провјере интегритета носилаца правосудних функција.
“Напротив, отворени смо за сваки реформски процес који доприноси јачању повјерења јавности у правосуђе и укупној стабилности државе. Међутим, као предсједница највишег суда и челница судске гране власти у Црној Гори, свјесна дугогодишњих изазова у раду судова, статуса судија и одговорности коју носи судијска функција, сматрам да се питања ове природе и тежине, са могућим дубоким и дугорочним посљедицама по функционисање државе, укључујући и њену позицију у преговарачком процесу, не могу и не смију рјешавати исхитреним, једностраним потезима, ван институционалног оквира и без уважавања Уставом утврђене подјеле власти”, истакла је она.
Одговори на таква питања морају, како појашњава, бити резултат озбиљног, стручног и инклузивног дијалога свих трију грана власти, у складу са правним поретком и уз поштовање принципа владавине права.
“Сходно томе, а поводом закључака Вијећа за националну безбједност, као оперативног тијела извршне власти, у којима се без претходних консултација са судском влашћу најављује увођење ветинга, желим нагласити да се тиме отварају бројна уставноправна и институционална питања која захтијевају пажљиво и одговорно промишљање, институционалну координацију и дјелованје све три гране власти. У фокусу свих грана власти мора остати приступање Црне Горе Европској унији у предвиђеним роковима, чему ће кључни допринос управо дати судство”, истакла је Павличић.
Зато цијени да је непримјерено и неопрезно повезивати рад судова са убиствима извршеним на организовани начин, а посебно без увида у податке из надлежности судова који поступају у више од 160 хиљада предмета, или информације које су засноване на чињеницама.
“Судска власт, као темељ сваке демократске државе, је самостална и независна, и не само да има право, већ има и уставну обавезу да штити темеље државе засноване на владавини права и начелу подјеле власти. Свака мјера која задире у уставни статус правосуђа, укључујући и поступке провјере интегритета носилаца правосудних функција, мора се заснивати на закону, у складу са јасно утврђеним критеријумима, бити подложна надзору независних тијела и укључивати механизме заштите права судија, у складу са домаћим законодавством и међународним стандардима”, каже она.
То, како појашњава, значи да свака одлука о утврђивању интегритета мора проћи кроз транспарентан и законима заснован судски поступак, прво на националном, а затим и на међународном нивоу.
“Венецијанска комисија је објавила више мишљења у којима је истакнуто да су процеси ветинга прихватљиви искључиво као изузетне мјере, временски ограничене, утемељене на прецизним законским одредбама и спроведене уз пуно поштовање права на правичан поступак и ефикасан правни лијек. Група држава Савјета Европе за борбу против корупције (ГРЕЦО), у својим извјештајима досљедно упозорава да антикорупцијске мјере не смију нарушавати независност правосуђа, док Европска комисија изричито наглашава да је очување независног, ефикасног и одговорног правосуђа кључни критеријум у процесу приступања Европској унији”, наводи се у саопштењу.
Стога, како наводи, шаље јасну поруку: Судска власт није препрека ветингу нити било којој реформи. Она је њихов нужан и легитиман партнер.
“Но, истинско партнерство не може се градити изопштавањем судства из комуникације, већ само кроз институционални дијалог у којем ће се размијенити аргументовани ставови и уз међусобно поштовање уставних надлежности. Једностране најаве реформи које се тичу судске власти, ако долазе изван њеног институционалног оквира, доводе до институционалне дисфункционалности и могу угрозити позитивне помаке који су уочени у раду судова током ове године”, истакла је Павличић.
Подсјећа да је у првој половини године судство предузимало појачане напоре на пресуђивању предмета, нарочито у области организованог криминала и високе корупције, у првостепеном поступку и у складу са субјективним и просторним капацитетима којима располаже, те је дало свој историјски максимум, да у једном дану буде организовано чак 38 суђења у згради Вишег суда, донесено 30 првостепених судских одлука из области организованог криминала и корупције, прва правоснажна кривична пресуда (једина смо земља у региону која је правоснажно ријешила ову врсту предмета) у којој је коришћена криптована комуникација, и преко 150 одсто ријешених предмета у грађанској и управној материји на нивоу Врховног суда.
“Зато позивам извршну и законодавну власт да без одлагања отворе уставно заснован, стручан и инклузиван дијалог о свим питањима која се тичу реформе правосуђа, јер свако другачије поступање је противуставно и нелегитимно и може произвести далекосежне посљедице за које судска грана власти не може носити одговорност. А судска власт ће, као и до сада, у том процесу учествовати у пуном капацитету одговорности, сходно Уставу, међународним стандардима и закону, искључиво у интересу владавине права и људских права грађана”, закључила је предсједница Врховног суда.
