Узалуд јутрос тражиш Шумарице
Скривене хумке што језом зебу
Оне су сада звезде – смејалице
Високо горе, на српском небу.
Не, овде више не станује смрт
И не чује се лелека глас
Шумарице су данас Еденски врт
У којем и даље траје час.
Шумарице су победа љубави и добра
Бескрајна башта најлепшег цвећа
Које процвета сваког октобра
На славном крсту српског распећа.
Не тражи јутрос Шумарице
Давно је одрасло Пето три…
Пуцајте, злотвори, себи у лице
Јер ви сте жртве, а не ми
Емило Лабудовић
