Screenshot
Црна Гора мора ускладити визну политику са правном тековином Европске уније, али истовремено мора пронаћи начин да ублажи могуће посљедице по туристичку привреду, упозорили су представници институција и туристичког сектора на округлом столу “Утицај визног режима на туризам у Црној Гори“, који је организовао Одбор удружења туризма и угоститељства Привредне коморе Црне Горе.
Промјене визног режима, које од 1. новембра обухватају држављане Русије, Турске, Бјелорусије, Кине и Саудијске Арабије, отварају питање како ће се нове процедуре одразити на долазак гостију, пословање туристичких агенција, авио-повезаност и конкурентност дестинације.
Представници привреде сагласни су да европске интеграције нијесу спорне, али упозоравају да ће ефекти нових правила зависити и од тога колико брзо и једноставно туристи буду могли да добију визе, колико ће институције бити спремне да одговоре на захтјеве и да ли ће држава правовремено припремити мјере подршке.
Замјеник предсједника Одбора удружења туризма и угоститељства Привредне коморе и предсједник Групације индустрије конгресног туризма Лука Булатовић упозорио је да промјене визног режима морају бити пажљиво припремљене како би се избјегло нарушавање доступности Црне Горе туристима са важних емитивних тржишта.
Према подацима које је изнио, руски туристи су у првих осам мјесеци 2026. године остварили 1.818.025 ноћења, што представља 15 одсто укупних ноћења. Туристи из Турске остварили су 315.371 ноћење, односно три одсто укупног броја, уз пад од 35 одсто у односу на исти период претходне године.
„Усклађивање са европском визном политиком треба да прати ефикасна заштита туристичке конкурентности Црне Горе“, поручио је Булатовић.
Он је оцијенио да европске интеграције и развој туризма могу бити међусобно подржавајући циљеви, али да је за то потребно правовремено дјелованје институција и привреде.
Међу приоритетима је навео јачање конзуларних капацитета, дигитализацију процедура, правовремено информисање туристичке привреде и успостављање система за праћење посљедица промјена визног режима, и то прије наредне туристичке сезоне.
Генерална директорица Генералног директората за инвестиције и развој конкурентности у туризму Министарства туризма Оливера Благојевић истакла је да је једноставност путовања један од важних услова за конкурентност Црне Горе.
„За Црну Гору као малу, изразито међународно оријентисану туристичку економију, лакоћа путовања представља важан елемент конкурентности“, казала је Благојевић.
Она је указала да визни режим, саобраћајна повезаност и ефикасност граничних процедура директно утичу на избор дестинације и искуство туриста.
Циљ је, како је навела, смањење непотребних препрека, боља повезаност и предвидљивије путовање, уз досљедно испуњавање европских обавеза и очување безбједности.
Генерална директорица Генералног директората за конзуларне послове и сарадњу са исељеништвом Ивана Ђукановић казала је да је усклађивање визне политике једно од завршних мјерила за затварање Поглавља 24, те да је одлука о усклађивању стратешки важна за европски пут Црне Горе.
„Разумијемо утицај на туристичку привреду и Министарство је озбиљно схватило потребу прављења баланса између потреба туризма и обавеза према ЕУ“, навела је Ђукановић.
Она је најавила и рад на успостављању визног информационог система еВиса, који би омогућио подношење захтјева путем интернета.
Према њеним ријечима, Црна Гора ће бити прва земља која ће имплементирати тај систем, иако је његова примјена обавеза за чланице Европске уније тек до 2030. године.
Представница Министарства европских послова Анђела Калуђеровић Ђурковић подсјетила је да је визна политика саставни дио правне тековине Европске уније коју Црна Гора мора преузети у цјелости.
Предмет преговора, како је навела, јесте динамика усклађивања, док је визни режим директно повезан са завршним мјерилима у Поглављу 24.
Она је подсјетила да је Црна Гора у октобру 2025. године ограничила безвизни режим за Египат, Бахреин и Катар, док се актуелне промјене односе на додатне државе.
„Ријеч је о поглављу без којег нема уласка Црне Горе у ЕУ. То је поглавље безбједносног карактера и не односи се на економске аспекте“, поручила је Калуђеровић Ђурковић.
Тиме је додатно наглашено да Црна Гора не може одустати од европских обавеза, али остаје питање како ће њихове посљедице бити ублажене у сектору који значајно зависи од међународних туристичких токова.
Представници туристичке привреде упозорили су да би компликоване и споре процедуре могле утицати на одлуке туриста да изаберу неку другу дестинацију.
Жељко Цицовић из хотела Ами оцијенио је да усклађивање са ЕУ за привреднике није спорно, али да је неопходно размотрити све могућности како би се туристима олакшао долазак у Црну Гору.
Он је поздравио најављено увођење електронског система за визе, али је указао на питање динамике његове примјене.
„Надамо се успостављању најављеног система еВизе, али је питање да ли је 1. маја прекасно за наредну сезону“, казао је Цицовић.
Драган Пурко Иванчевић из компаније Мац Сун Монтенегро оцијенио је да промјене визног режима треба посматрати као дио ширег питања управљања конкурентношћу туристичке дестинације.
Дејан Пејовић из Удружења туристичких агенција Црне Горе упозорио је да би туристичке агенције могле бити међу највише погођеним дјеловима привреде.
„Морамо бити спремни да ублажимо и избјегнемо економске посљедице овога. Ако желимо конкурентни туризам, морамо имати конкурентну јавну политику која укључује привреду“, поручио је Пејовић.
Спасенија Кика Пурић из Монтенегро Старс Гроупа оцијенила је да се током приближавања Европској унији не смију занемарити туристи који су годинама бирали Црну Гору и враћали јој се.
Она је упозорила на ризик од губитка дијела гостију и инвеститора, те истакла да је предвидљивост визног режима нарочито важна за конгресни туризам.
За већ уговорене догађаје предложила је увођење прелазног периода, како промјене правила не би угрозиле раније договорене послове.
Ивана Гајовић из хотела Воцо указала је на потребу израде стратегије којом би се у највећој могућој мјери задржала тржишта погођена новим визним режимом и остварили што бољи резултати на тим тржиштима.
Савјетница директорице Националне туристичке организације Црне Горе Душанка Павићевић упозорила је да би чак и смањење броја ноћења од 20 одсто представљало велики губитак који би било тешко надокнадити у кратком року.
Као приоритет је навела очување постојећих тржишта, уз наставак улагања у промоцију Црне Горе у Великој Британији, Њемачкој, Француској и другим европским земљама.
Посебно је истакла потребу развоја туристичке понуде ван главне сезоне, нарочито у залеђу и на сјеверу државе, како би се проширила база гостију и смањила зависност од појединих тржишта.
Помоћник директора Аеродрома Црне Горе Предраг Хајдуковић упозорио је да визна политика директно утиче и на авио-саобраћај.
Према његовим ријечима, приоритет је очување постојећих авио-линија, након чега треба радити на развоју нових тржишта и подстицању превозника да уведу цјелогодишње линије.
Такав приступ, како је истакао, допринио би продужењу туристичке сезоне и бољој саобраћајној повезаности Црне Горе.
Траже јасне информације, групне визе и подршку домаћим агенцијама
Током дискусије привредници су указали на потребу да информације о промјенама визног режима буду благовремене, јасне и јавно доступне.
То се посебно односи на списак држава обухваћених промјенама, услове уласка, потребну документацију, рокове и процедуре за подношење захтјева. Информације би, према њиховим захтјевима, требало да буду доступне на одговарајућим језицима, путем званичних интернет страница, дипломатско-конзуларних представништава и канала туристичке промоције.
Као једну од могућности за олакшавање доласка гостију навели су групне визне апликације, какве примјењују поједине чланице ЕУ, међу којима су Словенија, Мађарска, Италија и Хрватска. Оцијенили су да би сличан модел требало размотрити и у Црној Гори, уз одговарајуће измјене прописа.
Привредници су поздравили иницијативе Министарства туризма и Националне туристичке организације за субвенционисање страних туроператора, али су затражили да подршка буде доступна и домаћим туристичким агенцијама, туроператорима и ДМЦ компанијама.
Предложили су помоћ за дигитализацију пословања, наступе на међународним сајмовима и промоцију Црне Горе на тржиштима која би могла бити погођена промјенама.
Упозорили су и на проблем нелојалне конкуренције, као и на ризик да дио агенција које послују са тим тржиштима буде приморан да затвори пословање уколико дође до значајнијег пада броја гостију.
Закључак привредника је да успјех визне политике не треба мјерити само степеном усклађености са европским правилима, већ и способношћу институција да обезбиједе ефикасне процедуре, доступне информације и услове за несметан долазак туриста.
Европски пут Црне Горе, порука је са округлог стола, и конкурентност туризма морају се посматрати као циљеви које треба ускладити правовременим мјерама, координацијом институција и конкретном подршком привреди.
