Foto: Twitter
Свјетска банка (СБ) је објавила свој Економски меморандум за Црну Гору: Ка стратегији одрживог раста, којим се наглашава потреба да Црна Гора ради у правцу стратегије одрживијег раста како би убрзала своју конвергенцију ка животном стандарду Европске уније (ЕУ).Упркос значајном напретку у протеклој деценији, предвиђа се да ће, уколико Црна Гора настави са својом стопама раста од прије COVID-а, бити потребно скоро 40 година да просјечни доходак грађана Црне Горе достигне просјечне нивое доходак ЕУ
Како би превазишла овај изазов, како наводе из СБ, Црној Гори је потребна нова стратегија, стратегија одрживијег раста заснована на продуктивности и повећању људског капитала уз очување природних ресурса.
– Претходна стратегија раста Црне Горе се ослањала у великој мјери на привлачење великих инвестиционих пројеката у секторима као што су транспорт, енергетика и туризам – изјавио је Марк Шифбауер (Marc Schiffbauer), виши економиста Свјетске банке за Црну Гору и коаутор извјештаја.
– Иако је то довело до привремене експанзије грађевинарства, то често није било попраћено растом продуктивности, што је резултовало ограниченим дугорочним бенефитима и повећаном осјетљивошћу на екстерне шокове – додао је.
Одрживији модел раста треба да постави као приоритетне три кључне области: (и) уклањање регулаторних препрека за улазак предузећа на тржишта и за раст предузећа; (ии) искоришћавање трговине како би се омогућио приступ новим тржиштима и технологијима за компаније; и (иии) ослобађање пуног потенцијала људског капитала Црне Горе кроз повећање једнакости прилика.
Из СБ наводе да би промовисање конкуренције кроз елиминисање рестриктивних прописа у секторима услуга, на примјер, могло да повећа годишњу стопу раста Црне Горе за приближно 0,4 процента, што би смањило вријеме потребно за достизање нивоа дохотка у ЕУ за 13 година.
Поред тога, како још додају, значајна неједнакост дохотка у Црној Гори ограничава мобилност ка бољим социоекономским статусима, што неповољно утиче на продуктивност радника. Обезбјеђивањем једнаког приступа квалитетном образовању и здравственој заштити, без обзира на географску локацију, пол или социоекономско поријекло, Црна Гора ће унаприједити вјештине радника сјутрашњице и искористити пуни потенцијал свог предузетничког талента.
– Спровођењем ових реформи, Црна Гора може да очекује да има приватни сектор који напредује, значајне могућности за запошљавање и коначно боље зараде и бенефите за све своје грађане – рекао је Кристофер Шелдон (Christopher Sheldon), шеф канцеларије Свјетске банке за Босну и Херцеговину и Црну Гору.
– Свјетска банка је спремна да помогне Влади Црне Горе нудећи техничку експертизу и размјењујући најбоље међународне праксе за учинковито креирање и спровођење кључних структурних реформи – навео је он.
Рјешавање проблема недостатка вјештина, побољшање инфраструктуре и досљеднија имплементација јавних политика ће додатно повећати економске бенефите од туризма – који је покретач економског раста Црне Горе.
Ипак, како још додају, туризам захтијева посебну пажњу, јер је његов раст осјетљивији на деградацију животне средине и климатске промјене.
– Стога, одржавање раста турзима захтијева озелењавање сектора – навели су из СБ.
И на крају, како закључују, Црна Гора би требало да оснажи јавне институције и ојача владавину права како би подржала утицај нове стратегије раста.
– Недосљедна имплементација законских оквира и висок ниво неформалне економије представљају изазове за економски развој и ометају интеграцију у ЕУ. Снажне јавне институције, укључујући добро опремљено тијело надлежно за питања конкуренције, антикорупцијске механизме и учинковите агенције за заштиту животне средине и управљање отпадом, неопходне су за подршку новој стратегији раста, за обезбјеђивање макроекономске стабилности и вишег животног стандарда – закључују из СБ.
