Министар здравља Војислав Шимун казао је за Еуронеwс Монтенегро да се у здравственом систему наставља снажан инвестициони циклус, уз више од 50 нових дијагностичких и терапијских процедура уведених у претходне двије године. Најавио је нове пројекте широм Црне Горе, међу којима Универзитетски клинички центар у Подгорици вриједан више од 300 милиона еура, ПЕТ/ЦТ центар са хематологијом, нове и реконструисане здравствене објекте, али и даље повећање зарада медицинском кадру.
Говорећи о пожару у Клиничком центру Црне Горе, Шимун је рекао да се прелиминарно претпоставља да су узрок биле лоше електричне инсталације у дијелу објекта.
„Иако је иницијално било најављено да је причињена вишемилионска штета, највјероватније су сви есенцијални апарати очувани, конкретно апарати за магнетну резонанцу. Ускоро ћемо знати и стање ЦТ скенера“, казао је Шимун.
Он је похвалио запослене који су евакуисали пацијенте и истакао да у пожару није било угрожених живота.
„Заиста бих похвалио реакцију запослених у Клиничком центру Црне Горе, који су на адекватан начин збринули и евакуисали пацијенте. У овом случају није дошло ни до једног несрећног случаја, односно угрожавања живота пацијената“, рекао је министар.
„Имунизација је цивилизацијска тековина“
Коментаришући протесте родитеља због обавезне вакцинације дјеце за боравак у предшколским установама, Шимун је казао да се питање имунизације не односи само на повјерење у здравствени систем, већ и на повјерење у медицину и научне доказе.
„Имунизација је цивилизацијска тековина која је спасила милионе живота. Вакцине у Црној Гори безбједне су за употребу и ријеч је о вакцинама високог квалитета, какве се користе и у земљама Европске уније“, казао је Шимун.
Према његовим ријечима, законске мјере већ дају резултате.
„Са приближно 50 одсто укупног броја вакцинисане дјеце предшколског узраста, данас смо дошли до више од 66 одсто. Кохорта која је 2024. године имала најнижи обухват, од свега 13 одсто, сада је на око 39 одсто. Током септембра и октобра примијенили смо око 4.500 првих доза ММР вакцине, што је више него током цијеле претходне године“, навео је министар.
Шимун је поручио и да држава има право и обавезу да реагује када је угрожено јавно здравље.
„Ми дјетету не ускраћујемо право на вртић. У суштини, родитељу остављамо право избора. Међутим, сматрамо да се на тај начин угрожава здравље дјетета које из оправданих разлога није вакцинисано или има проблем са имунолошким системом“, рекао је он.
Пет нових пројеката вриједних више од 4,5 милиона
Шимун је казао да је Министарство здравља међу најуспјешнијима у кандидовању нових капиталних пројеката за 2027. годину.
„Ријеч је о пет пројеката укупне вриједности веће од 4,5 милиона еура. Они показују нашу политику и намјеру да децентрализујемо здравствени систем и здравствену заштиту учинимо доступнијом и приступачнијом свим грађанима“, рекао је министар.
Планирани су реновирање и реконструкција породилишта у Општој болници Цетиње и Клиничко-болничком центру Беране, реконструкција Дома здравља Мојковац и павиљонског дијела Дома здравља Тиват, као и нова служба ургентне медицине у Општој болници Бијело Поље.
Према његовим ријечима, реализација капиталног буџета у здравству током посљедње три године вишеструко је повећана.
„Током 2023. године реализација капиталног буџета износила је више од девет милиона еура, током 2024. око 12,5 милиона, а у 2025. години 12,7 милиона еура“, казао је Шимун.
Универзитетски клинички центар вриједан више од 300 милиона еура
Министар је најавио и наставак великих раније започетих пројеката.
„Најзначајнији је пројекат Универзитетског клиничког центра у Подгорици. Очекујемо припремне радове током 2027. године. Пројекат је вриједан више од 300 милиона еура, а предвиђа готово 700 мјеста за пацијенте“, рекао је Шимун.
У току је тендер за изградњу Дома здравља у Цитy кварту, гради се нова Општа болница у Пљевљима са око 140 кревета, док је за крај ове године планиран почетак пројекта ПЕТ/ЦТ центра са хематологијом, вриједног око 14 милиона еура.
„Тиме добијамо, што је веома важно, ПЕТ/ЦТ скенер и адекватан објекат за његово коришћење у Црној Гори“, навео је министар.
“Еуро модел” би помогао да медицински кадар остане у Црној Гори
Говорећи о Еуро моделу, Шимун је казао да га види као начин да се спријечи одлазак медицинског кадра након приступања Црне Горе Европској унији.
„Увођењем Еуро модела, према којем би зараде за радна мјеста са средњим образовањем износиле 1.250 еура, а са високим образовањем 1.400 еура, наш медицински кадар добио би изузетан подстицај да остане у Црној Гори и настави да се усавршава“, рекао је.
Навео је и да су просјечне нето зараде у здравству већ повећане у односу на 2023. годину.
„Просјечна нето зарада средњег медицинског кадра повећана је са 742 еура на 890 еура. За кадар са вишим образовањем зарада је порасла са 814 еура на 1.000, док је за кадар са високим образовањем повећана са 905 на 1.067 еура“, казао је Шимун.
За напад и пријетњу здравственим радницима казне до пет година
Министар је подсјетио и на измјене Кривичног законика којима је уведена кривичноправна заштита љекара, здравствених радника и сарадника.
„Важно је напоменути да се не санкционише само напад већ и пријетња. Казне су пооштрене и могу износити до пет година затвора“, рекао је Шимун.
Како је навео, посебно је важно заштитити запослене у хитној медицинској помоћи и ургентним центрима.
„Штитећи интегритет здравствених радника, практично штитимо континуитет здравствене заштите и цијелог здравственог система, а на крају и наше пацијенте“, поручио је.
Број донорских картица порастао са 70 на око 170
Шимун је позвао грађане да се информишу о донирању органа, наводећи да је број донорских картица повећан са 70 на око 170.
„Конкретним примјерима показали смо да је трансплантациона медицина и те како изводљива у Црној Гори“, казао је министар.
Подсјетио је на обновљену сарадњу са Војномедицинском академијом у трансплантацији бубрега, трансплантације код дјеце у сарадњи са клиникама из Лондона и више од 20 успјешно реализованих трансплантација коштане сржи.
„У априлу ове године, након дужег времена, реализовали смо прву експлантацију органа. На тај начин спасено је више од четири живота у региону“, рекао је Шимун.
Више од 50 нових процедура
Према ријечима министра, током претходне двије године у Црној Гори уведено је више од 50 нових дијагностичких и терапијских процедура у областима онкологије, хирургије и дијагностике.
У КБЦ Беране уведена је ангиографска сала, у којој је обављено више од 3.000 процедура и више од 100 неурорадиолошких интервенција, док се почетак рада ангиографске сале у КБЦ Котор очекује у наредним мјесецима.
Шимун је подсјетио и да је у Општој болници Бар уведен први апарат за магнетну резонанцу у јавном здравственом систему на југу земље, гдје је већ обављено више од 1.800 прегледа.
„Спроводимо читав низ нових процедура и децентрализујемо здравствене услуге. Очекујем да ћемо и у наредном периоду наставити да радимо истим интензитетом“, закључио је Шимун.
