Црна Гора биљежи пораст инвестиција у туризам, а будуће чланство у Европској унији (ЕУ) показује повјерење међународне заједнице у државу, саопштила је министарка туризма, Симонида Кордић и додала да је важна отвореност и транспарентност коју имају са инвеститорима.
Она је на панелу у оквиру међурегионалног форума УН Туризма – сусрет Европе и Азије, који у хотелу Хилтон организује Министарство туризма у сарадњи са УН Туризмом, казала да је за државу важно да оно што обећа и испуни када су у питању велики брендови који могу да бирају гдје ће инвестирати свој новац.
“Видјели сте неке успјешне туристичке приче на овој конференцији. Чињеница да они настављају да инвестирају у Црну Гору говори много о томе колико смо успјешни”, рекла је Кордић на панелу под називом Дијалог на високом нивоу: Инвестиције у туризму на прекретници – политике и лидерство у времену глобалне неизвјесности.
Она сматра да има пар ствари које тражи инвестиције у туризму.
“Није довољна само љепота дестинације. То постаје практично да буде једна стратешка индустрија и ми покушавамо да подржимо квалитетне инвестиције. Они траже повјерење, стабилност индустрије и политика”, навела је Кордић.
Према њеним ријечима, чињеница да Црна Гора постаје ускоро члан ЕУ показује да постоји једно повјерење међународне заједнице коју она има у нашу земљу.
“Важно је да будете отворени и фер са инвеститорима и потребно је да створимо процедуре које су транспарентне да инвестирори знају шта могу да очекују. Ми смо отворени што се тиче потенцијалних проблема и отворени смо за директну комуникацију са инвеститорима”, казала је Кордић.
Она је рекла да им то помаже да подесе домаћу политику.
“Кроз ову јасноћу покушавамо да створимо климу за раст и развој. Бројеви говоре за себе и показујемо континуирани раст на различитим пољима и политике дају допринос позиционирању Црне Горе као стабилне дестинације”, саопштила је Кордић.
Министар туризма Бугарске, Илин Димитров, казао је да се мора успоставити веза између људи па онда бизнис долази на сцену.
“У Бугарској желимо да се ослонимо на податке, а не на осјећања. Инвеститори хоће стабилност, мапу пута и заштиту. Доста радимо на пољу радне снаге”, рекао је Димитров.
Он је навео да морају направити кластере високо образованих људи који желе да раде у одређеним сегментима.
“Наша идеја је да се направе ти кластери умрежени на међународном нивоу и да имамо уније високих школа које ће да обучавају људе о туризму. Фокусирамо се да студенти практично уче, а не само теоријски”, додао је Димитров.
Замјеник министра туризма Кипра, Костас Коумис, саопштио је да је највећи изазов у контекту националних стратегија инвестиционих могућности да се укључи приватни сектор.
“Није толико тежак задатак осмислити нову стратегију, најтежи дио је убиједити приватни сектор да се укључи. Ништа се не може остварити у туристичкој индустрији без приватног сектора”, казао је Коумис.
Он је навео да је приватни сектор орјентисан ка профиту, што је природно.
“Некада се они не укључе из неких регулаторних аспеката. Треба да дозволите приватном сектору да се укључе, да се не боје”, сматра Коумис.
Он је казао да на Кипру не дају подстицаје за изградњу нових хотелских комплекса јер су зрела дестинација, али би вољели да се компаније пребаце на зелену транзицију.
“Знамо да то кошта, нарочито малим и средњим предузећима, па њима пружамо помоћ”, додао је Коумис.
Замјеник генералног секретара за туризам у Министарству туризма, умјетности и културе Малезије, Цхуа Цхоон Хwа, казао је да у Малезији имају мјешавину културе и различитих заједница богата културом и различитим врстама хране.
“Током ковида и пандемије сви бројеви су отишли доље, а од 2023. године се туризам опоравио. До 2024. године успјели смо да се опоравимо пуних 12 одсто. Имамо велику потражњу и за ову годину”, навео је Хwа.
Он је додао да конфликти утичу на њих, али да су се окренули азијском тржишту, јер имају безвизни режим са Кином и Индијом.
“Трудмо се да вратимо премиум високоплатежне посјетиоце из Европе”, рекао је Хwа.
Државни министар за туризам и цивилно ваздухопловство у Министарству туризма и цивилног ваздухопловства Малдива, Абдулла Ниyаз, рекао је да Малдиви нијесу само слика једне луксузне дестинације, већ да развијају туризам и економију како њима одговара.
“Разумијемо бенефите укључивања локалне заједнице и како је важно да се та зарада распореди. Креирамо политике на основу инклузивности и желимо да сви осјете бенефите туризма”, казао је Ниyаз.
Према његовим ријечима, покушавају да ставе у први план регионални развој, хотеле, аеродроме, као и да интегришу локалне ресурсе.
“Ту постоји много могућности за инвеститоре, који су заинтересовани да праве мање бутик хотеле”, навео је Ниyаз.
Извршни директор Туристичког одбора Бангладеша, Барристер Мутасим Биллах Фаруqуи, саопштио је да је јасно да се цијели свијет суочава са бројним проблемима, нарочито Багладеш и сусједне државе и подсјетио на кризу на Блиском истоку која утиче на све.
“Бангладеш је једна од најбољих дестинација за инвестирање у туризам. То је друга највећа привреда у том дијелу Азије и туризам има значајан удио у бруто домаћем производу (БДП)”, казао је Фаруqуи.
Он је закључио да су прошле године имали рекорде у дијелу долазака туриста, без обриза на све проблеме са којима се Бангладеш суочавао.
