Више стотина хотела, апартмана, вила и сличних објеката широм Црне Горе оглашено је на продају, према подацима са сајтова за продају некретнина.
Подгорички Дан пише да би ови подаци морали да забрину надлежне, с обзиром на то да се туризам већ дуже време истиче као главна привредна грана у држави која генерише највеће приходе.
Већина ових хотела продаје се на приморју, а њихова цена варира између пар стотина хиљада евра, па до неколико милиона.
Ситуација далеко од идеалне
Да ситуација у најјачој привредној грани Црне Горе није идеална, сагласан је и декан Факултета за бизнис и туризам у Будви Раде Ратковић, који наводи да се ситуација из године у годину компликује, преноси Инвеститор.
“Према подацима којим располажем, у Црној Гори постоји око 500 хотела, и вероватно су неки од понуђених хотела на огласима дуплирани, али и то је велики број. Код нас доминирају мали хотели, и не чуде ме понуде за продају тих објеката, јер имамо великих проблема са управљањем дестинацијом већ дуже времена, који се из године у годину увећавају”, каже Ратковић.
Ратковић наводи и да су, већ дуже од три деценије, омогућили градњу секундарног становања, односно у туристичкој структури Црне Горе, велики хотели чине свега 10 одсто.
“Све остало су такозвани индивидуални и приватни смештај, а највише је апартмана, односно станова и кућа, што је потпуно погрешна туристичка и урбанистичка политика. Дакле, 90 одсто неквалитетног смештаја диктира квалитет туризма и зато наш туристички производ полако губи. Рецимо, Грчка има око 80 одсто смештајних капацитета у хотелима, Кипар има 100 одсто, Шпанија 68, а ми свега 10. Други проблем је наша неодлучност ка којем ћемо се тржишту окренути, нама су западноевропске државе 2019. године чиниле 35 одсто укупног броја туриста, а код других земаља је ишло и до 70 или 80 одсто”, истиче Ратковић.
Према Ратковићевим речима, црногорски туристички производ слаби и због јако кратке сезоне, те су до релативно скоро важили за приступачну дестинацију, нарочито за туристе са дубљим џепом.
“Сада смо, када је реч о малопродајној трговини, међу најскупљим у Европи, скупљи и од Немачке или Швајцарске, што је последица доласка значајнијег броја туриста у апартмане. Правог туризма имамо мало, траје јако кратко и тешко је рентабилно пословати у таквим околностима. Појединачно, предузетници не могу ићи на организовано тржиште, а умрежавање туристичких капацитета код нас готово да нико не подстиче”, поручује Ратковић.
Залив и Бар предњаче по броју огласа
Као један од градова у којем је приметан значајан број хотелских капацитета који је на продају, истиче се Херцег Нови, где је на продају стављено чак 45 хотела. Такође, у Котору је оглашено чак 36 оваквих објеката, док је у Тивту оглашено 28. Чак 51 објекат продаје се у Будви, док је у Бару и Улцињу на продају оглашено 105, односно 25 туристичких објеката. Ово је, чини се, последица вишедеценијског окретања приморског региона туризму и порасту градње апартманских објеката. Цене некретнина на приморју драстично су порасле од почетка рата у Украјини.
Ратковић истиче да због свих ових околности није ни чудо што се послодавци одлучују на продају својих капацитета, јер не могу да послују рентабилно.
“Ми смо само 2021. године имали око 50 милиона губитака, а то је довело до незадовољства радника, мањих плата, а ни послодавци им нису могли гарантовати велике плате, управо због губитака. Такође, много објеката је изграђено у посљедње време, природа се уништава, и то се мора зауставити”, каже Ратковић.
Ратковић каже и да поред великог броја огласа за продају, није оптимиста да ће бити значајнијег интересовања за куповину тих објеката.
“Наша привреда је у кризи, немамо јасну стратегију, и док год нам то не буде приоритет неће бити напретка. Лоше управљамо дестинацијом, лоша је политика у том смеру. Наши хотели имају квалитетну понуду, услуга у неким хотелима некад је боља него у познатијим дестинацијама, али наш дестинацијски менаџмент није отворен ка најјачим западним тржиштима”, закључио је Ратковић.
