У Црној Гори сваке године више од 1.000 људи доживи акутни инфаркт срца или нестабилну ангину пекторис, а око 250 људи умре од болести срца. Најчешће су то особе средње и старије доби. То је за Портал РТЦГ изјавила интерниста кардиолог из Клиничког центра Црне Горе, др Бјанка Божовић, поводом Свјетског дана срца, упозоравајући на растући проблем кардиоваскуларних обољења и значај здравих животних навика и превенције.
Свјетски дан срца обиљежава се сваке године 29. септембра широм свијета. Овај дан има за циљ да повећа свијест о значају очувања здравља срца и крвних судова.
,,Према актуелним подацима годишње у Црној Гори преко 1.000 грађана доживи неки од облика акутног коронарног синдрома- акутни инфаркт миокарда или има нестабилну ангину пекторис, а нешто мање од 250 пацијената годишње премине од коронарне болести.
Углавном је ријеч о пацијентима средње и старије животне доби”, рекла је за Портал др Божовић.
Докторка каже да се значајан дио ових пацијената налази у радно активној доби и својим радом може значајно допринијети како својој породици, тако и друштву у цјелини.
Кардиоваскуларна обољења, каже докторка, и даље су најчешћа незаразна болест у Црној Гори и у свијету, а међу њима предњачи исхемијска болест срца.
,,Она се најчешће испољава акутним инфарктом миокарда или нестабилном ангином пекторис, што дугорочно може довести до развоја срчане слабости код пацијената који су већ прележали инфаркт, чиме се повећава и оболијевање и смртност’, истиче др Божовић.
Докторка Божовић упозорава да треба свакако обратити пажњу и на симптоме који нас могу упозорити на евентуално постојање кардиоваскуларних болести.
,,Међу њима се издвајају бол у грудима, нарочито бол иза грудне кости, карактера стезања, који је провоциран напором или излагањем хладном ваздуху, са пропагацијом у лијеву руку и раме, доњу вилицу и трбух, који је праћен недостатком ваздуха, некада мучнином и престаје у одмору, са том разликом да бол у грудима у акутном инфаркту је углавном продуженог трајања, јаког је интензитета и може настати у миру”, рекла је др.
Поред тога, напомиње докторка, требало би обратити пажњу на симптоме попут гушења, присуства отока на ногама и брзог замарања, који указују на срчану слабост.
Истиче да су значајни и симптоми попут осјећаја убрзаног и неправилног срчаног рада, вртоглавица и губитака свијести који могу указивати на поремећаје ритма и спровођења.
Докторка каже да се кардиоваскуларне болести чешће јављају у мушкој популацији, међутим, како упозорава, учесталост кардиоваскуларних обољења код жена у менопаузи и постменопаузи се повећава и у тој доби изједначава са учесталошћу ових болести код мушкараца.
,,Осим тога, жене у овој доби неријетко имају лошију прогнозу и већи морталитет од кардиоваскуларних болести од мушкараца, што такође треба имати у виду”, упозорава докторка.
Посљедњих година смо свједоци да све више младих људи, у својим четрдесетим, а чак и тридесетим годинама доживе акутни инфаркт миокарда.
“Углавном су то млади људи са лошим навикама- пушачи, са коморбидитетима попут хипертензије и диабетес меллитус-а, хиперлипидемије и са породичним оптерећењем за кардиоваскуларна обољења”, каже докторка.
Морамо стога бити свјесни, поручује докторка, да само здравим начином живота можемо спријечити настанак кардиоваскуларних болести.
,,Акутни инфаркт миокарда често се деси одједном, изненада, неочекивано, без претходних симптома. Нажалост и једна од манифестација исхемијске болести срца је изненадна срчана смрт која наступа без претходних симптома”, упозорава докторка.
Поводом овог дана стручњаци и здравствене установе подсјећају да је превенција кардиоваскуларних обољења кључна.
,,Најбољи начин да то постигнемо је да радимо на промовисању здравих стилова живота и уклањању нездравих навика. Модификација исхране која треба да буде разноврсна и у складу са поднебљем гдје живимо- медитеранска, физичка активност, редукција тјелесне масе, апсолутни прекид пушења, задатак су сваког одговорног појединца и начин да смањимо учесталост кардиоваскуларних обољења”, поручује докторка.
Свјетски дан срца је прилика да свако од нас размисли о свом начину живота и предузме кораке ка здравијем срцу.
,,Мислимо на кардиоваскуларно здравље стално, док смо млади и витални, тако што ћемо промијенити животне навике и одржати их здравим, а ако већ болест наступи, будимо и тада одговорни, окренимо се здравом животу, редовном узимању терапије и редовним контролама љекара”, поручује докторка.
Према подацима Свјетске здравствене организације, кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти у свијету, са око скоро милиона преминулих годишње, од чега већину чине инфаркт миокарда и мождани удар.
Извор: РТЦГ
