Европа тренутно пролази кроз неке од најтоплијих температура љета досад, а очекује се још један топлотни талас који ће сљедећих дана гурнути живу близу рекордних нивоа, пише ЦНБЦ.
Интензивни и дуготрајни низ топлотних таласа недавно је донио температуре преко 45 степени Целзија у дијеловима Грчке, источне Шпаније те Сардиније и Сицилије и у јужној Италији.
Подаци Европске комисије за путовања, непрофитне организације са сједиштем у Бриселу, показали су раније овог мјесеца да се број путника који планирају путовати између јуна и новембра ове године смањио за четири одсто у поређењу с 2022. — но остао је на високих 69 одсто.
Ђанија је била најпопуларније одредиште за путовања, с 8 одсто испитаника који су планирали годишњи одмор у надолазећим мјесецима, објавио је ЕТЦ. Јужноевропску државу одмах су слиједиле Француска (7 одсто), Италија (7 одсто), Грчка (5 одсто) и Хрватска (5 одсто). Популарност медитеранских одредишта за одмор, међутим, пала је за 10 одсто у поређењу с прошлом годином, када је Европа доживјела најтоплије љето у историји.
У међувремену, ЕТЦ је рекао да су мјеста за одмор попут Чешке, Бугарске, Ирске и Данске доживјела пораст популарности, приписујући то откриће путницима који траже одредишта с мање гужве и тежњу за хладнијим поднебљима.
Трговачко тијело такође је рекло да су многи који су планирали путовања у надолазећим мјесецима тражили приступачнија искуства или размишљали о путовањима изван сезоне. Готово четвртина испитаника рекла је да су забринути због укупног пораста трошкова путовања, док је 8 одсто навело могуће екстремне временске услове.
Огромни пожари на грчком отоку Родосу присилили су у недјељу на незапамћену евакуацију око 19.000 људи, док су шумски пожари избили и на отоцима Евиа и Крф. То је многе туристе оставило у неизвјесности, а ББЦ је у понедјељак извијестио да људи који су били присиљени да напусте своје хотеле током викенда од тада спавају на аеродрому, као и у спортским дворанама, конференцијским центрима и на улици.
“Све више ћете се суочити с овиме ако будете на одмору у јужној Европи током љетних мјесеци”, рекао је на Тwиттеру Билл МцГуире, професор геофизичких и климатских опасности са Универзитета у Лондону.
Научници кажу да екстремни временски услови који су захватили цијели свијет поновно потврђују све већу хитност смањења емисија штетних гасова што је брже и дубље могуће, а с тим се слаже и Свјетска метеоролошка организација УН-а.
“Тешка продаја”
Пад популарности медитеранских земаља као популарних одредишта за одмор могао би се поклопити с новим трендом туриста који траже нова одредишта с нижим температурама, пише ЦНБЦ.
У Естонији, на примјер, просјечне љетне температуре обично се крећу око 20 степени Целзијуса, а мјерена очитања ријетко прелазе 30 степени. Међутим, није вјероватно да ће доћи до маркетиншких кампања којима ће се рекламирати хладнија клима у Естонији.
“Очигледно, у смислу туристичког маркетинга, то је мало тешко продати. У цјелини, продајемо нордијско искуство и чињеницу да постоји обиље природе и свјежег ваздуха. Али позиционирање као супротност топлијим земљама вјероватно неће дугорочно користити Естонији”, рекао је Раинер Аавик, руководилац за туризам Ентерприсе Естониа, за јавну радиотелевизију ЕРР.
