Након што је јуче и формално деблокиран јер је троје нових судија почело да ради, Уставни суд (УС) ће најприје одлучивати о изборним споровима, а затим о предметима за које раније није било већине да се донесу одлуке, пишу Вијести.
У том суду, према званичним информацијама из те институције, има 27 жалби на изборни процес. Међу њима су и оне због којих Изборна комисија Главног града ни након четири мјесеца од изласка на биралишта није прогласила коначне резултате. Жалбе су поднијете и у вези избора у Плаву, Пљевљима, Колашину….
Већ данас секретарка Уставног суда подијелиће судијама те жалбе, а по процедури они би затим за комплетирање предмета требало да се обрате Државној изборној комисији. Она је дужна да 24 сата одговори Суду, који након тога у року од 48 сати треба да донесе одлуке.
То је процедура прописана Законом о Уставном суду, која је требало бити испоштована већ крајем октобра по окончању локалних избора у више општина, укључујући Главни град. Међутим, како УС није имао кворум за одлучивање они су тада обавијестили ДИК да ће то учинити када се створе услови.
А то је, како је званично потврђено из Суда, од јуче. Троје новоизабраних судија јуче је дошло на посао и одржана је прва пленарна сједница. Уставни суд сада има шест судија и недостаје још један.
”….Данас је одржана Прва пленарна сједница Уставног суда Црне Горе, на којој су новоизабране судије, између осталог, упознате са досадашњим радом Уставног суда и приоритетима у раду. У складу са одредбама Закона о Уставном суду Црне Горе и Пословником Уставног суда Црне Горе на наредним сједницама ће се одлучивати о изборним споровима, по жалбама које су раније предате Уставном суду”, наводи се у одговору из кабинета предсједника Будимира Шћепановића.
”Вијести” су питале који ће предмети бити приоритетни у раду тог суда.
У истим одговорима наводи се да Суд тренутно има у раду 2826 предмета по свим надлежностима. Од тога је, како кажу у одговорима, 2512 у поступку одлучивања по уставној жалби, 285 у поступку одлучивања за оцјену сагласности закона са Уставом и потврђеним и објављеним међународним документима и поступку одлучивања оцјене сагласности других прописа и општих аката са Уставом и законом.
”Једна је у поступку одлучивања да ли је предсједник Црне Горе повриједио Устав и једна у поступку одлучивања о сукобу надлежности и 27 у поступку одлучивања о изборним споровима,” наводи се у одговору из кабинета предсједника УС.
Случај предсједника Мила Ђукановића и његовог политичког односа према устоличењу митрополита Митрополије црнгорско-приморске на Цетињу 2021. већ је био на дневном реду УС, али одлука није донијета јер су гласови били подијељени, односно није било четири гласа неопходна за одлуку.
Судија извјестилац је Милорад Гогић сматрао је да је Ђукановић повриједио Устав када је у августу 2021. коментарисао устоличење митрополита црногорско-приморског Јоаникија на Цетињу, међутим за то је на сједници гласао само он, док је троје колега било против. Гогићев предмет ће поново на пленум, “Вијестима” је раније незванично речено да ће он то затражити чим се створе услови за рад.
У том реду су и други случајеви у којима није било потребне већине за одлучивање, попут иницијатива о уставности измјена Закона о пензионом осигурању, односно одредби на основу којих су поједине судије послате у пензију. Тај предмет ће задужити неки други судија јер је ранији извјестилац Миодраг Иличковић отишао у пензију.
С обзиром на то да је и троје нових судија бирано на основу партијских сагласности, отвара се дилема да ли би могло доћи до блокаде у одлучивању, када су у питању неки контроверзни случајеви, а што у УС није свакако изузетак.
Адвокат Веселин Радуловић очекује да ће судија одлучивати у складу са интегритетом.
”Поред изборних жалби које треба одмах ријешити како би се могли прогласити коначни резултати локалних избора, пред Уставним судом је задатак да у најкраћем року да оцјену сагласности са Уставом недавних измјена Закона о предсједнику ЦГ, али и ријеши велики број уставних жалби. Мислим да је непримјерено унапријед предвиђати блокаду у одлучивању и надам се да ће сваки судија одлучивати искључиво по Уставу и закону, односно да нико од њих неће дозволити такво лично и професионално понижење да буде сигуран глас било које партије”, рекао је он “Вијестима”.
Судећи по биографијама кандидата, протежирању у политичким преговорима током избора и чињеници да су неки од судија добијали кредите и станове од Владе Душка Марковића, однос снага би могао бити 3:3.
Зато је важно ко ће бити изабран за још једно упражњено мјесто и због чега ДПС и Бошњачка странке не подржавају Фарука Ресулбеговића. Иза тужиоца из Улциња је дио албанских странака и сам премијер Дритан Абазовић, па је јасно да он неће бити “сигуран глас” за ДПС који је донедавно држао под контролу и одлуке Уставног суда.
Скупштина ће се о Ресулбеговићу изјаснити најраније за мјесец дана, а за његов избор је потребно 49 гласова посланика, којих тренутно нема довољно – јер недостају два. Предсједник ДУА Мехмет Зенка иако Улцињанин и лидер албанске партије до сада се није изјаснио како ће гласати, а он је до сада углавном водио политику у складу са оном ДПС-а.
И Андрија Поповић (Либерална партија), који је дио клуба СДП-а, могао би имати одлучујућу ријеч, али ни он на Уставном одбору није подржао улцињског тужиоца.
