Помјерање казаљки на зимско рачунање времена доноси нам додатни сат сна, али се наш организам не прилагођава аутоматски новом ритму. Стручњаци објашњавају како да олакшамо транзицију и зашто је квалитетан сан један од најважнијих стубова нашег здравља.
Сљедеће ноћи спаваћемо сат времена дуже, јер се казаљке враћају уназад. Иако друштвени сат на зиду или мобилном телефону лако мијењамо, наш унутрашњи биолошки сат не функционише на исти начин. Он се не прилагођава тако брзо новим конвенцијама, па овај додатни сат сна неким људима може донијети умор и пореметити свакодневни ритам.
Према ријечима др Драгана Хрнчића, неурофизиолога и стручњака за сан, ми заправо само добијамо прилику да спавамо дуже, али ће нас организам у почетку будити по старом, устаљеном режиму.
Како објашњава Хрнчић, одређеном броју људи обично је потребно између два и пет дана да успоставе нови ритам. Због ове привремене неусклађености биолошког и друштвеног сата наступа стање које се у медицини назива социјални џет лег.
Медицинска струка све јасније упозорава на негативне посљедице оваквих промјена. Стручна удружења постигла су консензус да помјерање часовника није добро за организам и дугорочно здравље. Економске добити и уштеде енергије из средине прошлог вијека одавно су се изгубиле, док пракса помјерања времена данас доноси много веће директне и индиректне трошкове у здравственом систему.
Сан као темељ општег здрављa
Недавни Европски конгрес о спавању у Мастрихту, који је окупио више од 3.500 делегата, потврдио је растућу свијест о важности спавања у свим гранама медицине. Љекари данас истичу да постоје три основна стуба здравља, а то су квалитетна исхрана, редовна физичка активност и квалитетно спавање.
Овој чињеници посвећује се све више пажње како у научним истраживањима, тако и у свакодневној клиничкој пракси.
Савремене технологије и апликације за паметне уређаје омогућавају нам да детаљније пратимо своје навике током ноћи. Иако ове иновације могу бити корисне, стручњаци упозоравају да не треба бити оптерећен самим бројкама нити их тумачити једнозначно.
Умјесто тога, савјетује се праћење општих трендова квалитета сна, док се у случају озбиљнијих индикација или дуготрајних поремећаја треба обратити љекару.
Припрема организма и вечерња рутина
Да бисмо тијелу олакшали прелазак на зимско рачунање времена, дан прије помјерања сата требало би искористити за активности на отвореном. Боравак на сунцу и физичка активност помажу да се организам природно умори и повећа потребу за сном.
На овај начин стварамо услове да увече будемо поспанији, што нам омогућава да заиста искористимо тај додатни сат за квалитетан одмор.
Значајну улогу у регулацији биолошког сата игра и свјетлост, па се препоручује излагање већој количини свјетлости непосредно по устајању. То је примарни начин да се разбудимо, што може бити изазовно током зимских мјесеци, када јутра често свићу у мраку.
Осим дневне свјетлости, пресудна је и досљедност, односно успостављање рутине у којој одлазак у кревет и буђење прате јасан и устаљен распоред сваког дана.
Још један битан фактор који усклађује наш унутрашњи сат јесте вријеме узимања оброка. Хрнчић је истакао да обилне оброке никако не би требало конзумирати најмање два до три сата прије спавања.
Узимање хране непосредно прије одласка у кревет шаље сигнал тијелу да треба да буде активно и да вари храну, чиме се директно ремети и отежава процес успављивања.
