Док синдикат позива Владу да хитно ограничи трговачке марже како би се спријечио нови талас инфлације уочи најављеног раста зарада, подаци Акције за социјалну правду (АСП) показују да је осам познатијих трговачких и трговачко-добављачких компанија почетком ове године имало око 228 милиона еура нераспоређене добити. Те фирме су за посљедње три године оствариле укупно 132 милиона еура нето профита, док АСП упозорава да висока профитабилност трговачког сектора отвара питање утицаја маржи на раст цијена и реалну вриједност повећаних примања грађана.
Док синдикат позива Владу да најхитније предузме мјере како би се већ сада спријечила вјештачка инфлација уочи најављеног програма раста зарада у земљи, како наглашавају у АСП-у, подаци на нивоу узорка од само осам трговачких и трговачко добављачких фирми које су међу познатијима, показују да су до почетка ове године имале око 228 милиона еура нераспоређене добити.
“Тих осам компанија су почетком 2024. године приказивале 155 милиона еура нагомилане добити, па то значи да је од тада, па до почетка ове године, увећање по основу нераспоређене добити за 73 милиона еура. Нераспоређена добит може дијелом бити у новцу (на рачунима, благајни), у имовини (нова опрема, сировине, некретнине), у потраживањима… Један је од кључних параметара који показују вриједност и снагу неког предузећа. Ове фирме су почетком ове године имале око 5,6 хиљада упослених, а на крају сваке протекле три године приказивале су искључиво милионске нето добити. За три посљедње године оне су приказале укупно 132 милиона еура чистог профита”, напомињу у саопштењу АСП-а.
Од ових анализираних осам фирми, дивиденде власницима је дијелило пет фирми, а оне су се кретале у распону од по пола милиона, па до више милиона еура. Ако би се на примјеру једног власника анализирао износ приказане дивиденде само у минулој години, а након што се одузме порез на капиталну добит, произашло би да му је по том основу остала чиста дневна зарада од око 9.000.
“На нивоу овог узорка подаци показују да су те фирме за протекле три године платиле преко 23 милиона еура пореза на добит. На годишњим нивоима, а за задње три године, увећале су износе за зараде запослених просјечно и по више милиона еура, али је проценат гомилања добити био више него дупло већи. Подаци о милионским нето профитима и гомилању добити јасно указују на велику профитабилност најмоћнијег трговачког сектора, док је са друге стране у јавности отворена јавна дебата да су увећања примања запослених и пензионера кроз раније економске програме у доброј мјери обезвријеђена због – често – вјештачки креиране инфлације”, оцјењују у АСП-у.
Из Владе су, уочи најављеног новог економског програма за веће зараде, запријетили ограничавањем трговачких маржи од почетка наредне године на основне животне намирнице, али је синдикат у међувремену позвао да се то одмах учини како би се сузбио нови талас инфлације, те да се ограничење марже прошири на све робе и услуге, што је свакако квалитетније, али и потребније рјешење имајући у виду мегаломанске апетите трговаца.
Додају да је прије неколико дана објављено да су потрошачке цијене у септембру порасле 0,5 одсто у односу на август, док су у првих девет мјесеци у просјеку биле 3,7 одсто више него у истом периоду 2025. године. У поређењу са децембром прошле године, укупни ниво цијена виши је 6,1 одсто.
