Без обзира да ли имају завршену само основну школу или диплому мастера или доктора наука жене у Србији зарађују мање од својих колега мушкараца.
Укупно гледано, без обзира на ниво завршене школе мушкарци су у просјеку, према послиједњим подацима Републичког завода за статистику, у септембру 2021, зарађивали 69.048 динара просјечно мјесечно, а жене 60.744 динара.
Разлика у платама је када се гледа по годинама мања између мушкараца и жена млађих од 30 година, у просјеку неких 50 евра.
Како године пролазе, та разлика се повећава па је код оних запослених старости између 35 и 39 година разлика у просјечним платама већа од 13.000 динара у корист мушкараца.
Разлика се након тога поново смањује, а послије 55. године живота запослене жене се приближавају у просјечним платама својим колегама, зарађују нешто више од 60.000 динара у односу на мушкарце који у тим годинама имају неких 4.000 динара више зараде.
Први и једини пут жене по платама надмашују своје мушке колеге тек послије 60. године живота, њима је просјечна плата у тој животној доби 66.213 динара, мушкарцима 64.303 динара, а она у корист жена се наставља и касније, послије 65. године живота.
И док мушкарци са само основном школом зарађују у просјеку нешто више од актуелног минималца, који је 40.000 динара, жене не зараде ни толико. Са четворогодишњим средњим образовањем мушкарци у просјеку зарађују нешто више од 60.000 динара, жене, међутим, имају тек нешто више од 50.000 динара.
Жене мастери и доктори наука у просјеку су, према послиједњим доступним подацима РЗС за септембар 2021, имале плате мање од 90.000 динара, а њихове мушке колеге биле су близу просјека од 115.000 динара.
Предсједница Асоцијација слободних и независних синдиката Ранка Савић каже да је то што мушкарци више зарађују од жена проблем свјетских размјера и постоји не само код нас, него и у развијеним земљама.
“То су просто реликти неког прошлог вријемена и треба пуно вријемена да протекне да би се то промијенило. Осим тога, постоји стална свијест код мушкараца и мушких послодаваца да је жена та која ће више да одсуствује са посла, да иде на трудничко и породиљско, да води рачуна о дјеци када су болесна и онда некако у старту више цијене мушкарца”, истиче Савић.
Она каже да је по неком њеном осјећају то главни проблем зашто су жене у старту више деградиране у односу на мушкарца.
“И та предрасуда је у основи и почетак и крај ове приче”, напомиње она.
Савић каже да у свим законима јасно пише да се за исту врсту посла добија идентична плата.
“Велики проблем је и то што су жене запослене у неким дјелатностима које су мање плаћене. Оне су већински у здравству, социјалној заштити, текстилној индустрији, трговини, све су то дјелатности у којима су ниже зараде”, напомиње Савић.
Зато се, наглашава, морамо борити против тога.
“Дајемо све од себе, али те промјене иду споро и мислим да нас је пандемија вратила неких 10 до 15 година уназад и још више појачала тај тренд. Да су поново деградирана права за која се жена давно изборила. У вријеме короне опет су жене биле те које су више одсуствовале, неговале укућане, децу”, каже Ранка Савић.
Она напомиње да нас је цео сплет околности довео до тога, а што, како каже, показује и европска статистика, да је положај жене у постпандемијском периоду враћен уназад.
Осим АСНС и други су синдикати у Србији реаговали и упозорили на то да услови на тржишту рада треба да се поправе, нарочито када су раднице у питању.
Секција жена Савеза самосталних синдиката Србије оцјењује да услови рада и статус жена на тржишту рада, упркос имплентацији закона који би побољшали општи положај жена у друштву нису на задовољавајућем нивоу.
“Осим што раде у професијама које су слабије плаћене, као што у условима кризе лакше остају без посла, те остају дуже економски неактивне, жене се сусрећу и са слабијим напретком у односу на своје мушке колеге”, истичу у Секцији жена овог синдиката.
Терет неплаћеног кућног рада пада, како наводе, углавном на жене, које тако мијењају све оне услуге и сервисе које је некада држава обављала.
Оне подсјећају да је неопходно и да се што прије расвијетли случај раднице Леонија Данке Радовић, која је недавно преминула након поврједа задобијених на раду.
“Услови рада, као и третман запослених, не смеју ниједног момента бити такви да нарушавају људско достојанство и њихов интегритет. Људски живот и достојанство морају бити изнад профита”, истичу у Секцији жена Самосталног синдиката.
