Премијер Милојко Спајић саопштио је јуче да није било разговара на тему центара за илегалне мигранте и да ће Црна Гора, уколико буде достављен, такав предлог одбити. Наиме, Црна Гора се према писању италијанских медија нашла на прелиминарној листи земаља у којима би Европска унија могла да оснује нове центре за прихват и репатријацију миграната и да је такав приједлог дала управо премијерка Италије Ђорђа Мелони. Некадашњи дипломата и амбасадор Миодраг Лекић наводи да му је чудно да нико није разговарао о мигрантским камповима и да је Италија сама дошла на ту идеју. Поручује и да кампови у сусједној Албанији нијесу дали очекиване резултате.
Након што су бројни италијански медији објавили да се Црна Гора нашла на прелиминарној листи земаља у којима би Европска унија могла да оснује нове центре за прихват миграната и да је такав предлог дала управо премијерка Италије Мелони, огласио се саопштењем и црногорски премијер Милојко Спајић и навео да још нико није о томе разговарао.
“А кад буде та иницијатива на столу, наш одговор ће бити негативан. Црна Гора остаје поуздан партнер Европској унији у заштити заједничких граница, као и управљањем миграторних кретања. Међутим, свака одлука која се тиче наше државе биће донијета одговорно, транспарентно и искључиво у складу са интересима грађана Црне Горе”, саопштио је Спајић.
Некадашњи дипломата и амбасадор Миодраг Лекић за РТЦГ наводи да је изненађујуће дјеловала информација да се и Црна Гора нашла на прелиминарној листи земаља у којима би Европска унија могла да оснује нове мигрантске центре.
Изјавио је да је важно да имамо реакцију званичника, али да су му поједине околности доста чудне.
“Мислим да је добро што је премијер интервенисао. Међутим, тешко је повјеровати да је Италија тако унилатерално сама, гледајући мапу, одредила Црну Гору као могућу земљу за тај прихват избјеглица које би се усмјериле ка Европи и Италији. Тешко је повјеровати да неко о томе није разговарао. Али ја сад не бих улазио у мистерију како је дошло до те идеје. Изражавам одређену резерву да је Италија сама дошла на тај предлог, на ту иницијативу и да се чека одговор из Црне Горе, тако да неко вјероватно јесте негдје на неком нивоу разговарао”, сматра Лекић.
Поручује и да кампови у сусједној Албанији нису дали очекиване резултате.
“Они су то урадили прије три године. То још није почело. Чак је била једна сцена овако надреална, филмска, да је брод са мигрантима кренуо према том мјесту у Албанији, а онда је услиједила одлука суда, правосуђа. У Италији је правосуђе аутономно, представља грану власти која одлучује у домену заштите закона, Устава и они су одлучили, односно донијели, одређену одлуку да то није у складу са нормама, како италијанским, тако и европским. И тај центар није заживио. Он није далеко од наше границе. Не знамо гдје је планирано ово у Црној Гори. Ево, то сад остаје мали трилер и одређена мистерија како се дошло на ову идеју, да ли тако самостално или је неко ипак разговарао”, каже Лекић.
Саопштио је и да је мигрантска криза изузетно компликовано питање, те да је и Европа великим дијелом одговорна за то јер је подржавала, а дјелимично и учествовала у ратовима који су ову кризу у највећој мјери изазвали.
Покушај појединих чланица Уније да смање прилив миграната на својој територији је легитиман, каже експерт за миграционо право Бојан Бугарин. Поручује, међутим да нема бојазни да ће Унија императивно од других држава захтјевати евентуално отварање центара.
“То је искључиво на добровољној основи и то је нешто што би се морало споразумно ријешити, као што је Италија урадила са Албанијом. Дакле, не постоји обавеза Црне Горе, ни у приступним преговорима, нити у оквиру миграционог права и миграционе политике да прихватимо одређени број миграната”, каже Бугарин.
Центри за мигранте које предлаже Италија већ функционишу у Албанији, на основу Споразума између двије државе 2023.
Мигранти се у тим центрима до сада нијесу задржавали дуго, евентуално њихов већи прилив, како тврди Бугарин, не може бити опасност за Црну Гору.
“Границе су заштићене, добро се чувају. С друге стране, мислим да и Албанија не би могла и не би смјела себи да дозволи, било какве епизоде гдје би се можда ти мигранти лагано из Албаније могли пребацити у Црну Гору. Дакле, ја мислим да ту генерално нема неке опасности”, оцјењује Бугарин.
У Црној Гори већ постоје центри за прихват миграната и тражилаца азила у Спужу и Божају, али они служе искључиво за привремени смјештај и прву помоћ особама које се већ налазе на територији државе или су у транзиту. Центри које предлаже Италија били би намијењени за мигранте ухваћене на границама широм Уније гдје би чекали поврат за матичне државе.
Иначе, завршен је састанак министара унутрашњих послова посвећен кризи у Сеути када је дошло до трагедије и страдања готово стотину миграната који су покушали да уђу у Европску унију.
Европска комисија позвала је на заједничко дјелованје у заштити граница након масовног уласка миграната из Марока. Предсједница Европске комисије Урсула вон дер Лејен поручила је да је сада најважније појачати сигурност на најосјетљивијим граничним тачкама.
