И површан познавалац актуелних дешавања на политичкој сцени Црне Горе не може а да не примијети изостанак великог глумачког барда Алексе Бечића. Све ово вријеме оштрих ријечи ипрепуцавања, од стране Демократа, није се чуо ни један једини глас. Није никаква тајна да се једино рукопис Бориса Богдановића препознавао у појединим изјавама функционера ПЕС-а или у диригованим питањима које су њему блиски новинари постављали функционерима За будућност Црне Горе.
Усред жестоке битке за фотеље и позиције у новој власти, они су, намигивали на све стране и ћутећи чекали да им Спајић „заврши посао”.
Међутим, политика да је „ћутање злато”, има веома ограничене домете када вас препознају да оступате од програмских начела због користољубља. Нису баш сви спремни да због неколико фотеља ураде свашта. И на крају се наравно десило оно што је требало да се деси на почетку.
Према информацијама које су из више извора провјерили наши извори, прекјуче се у Демократској Црној Гори одвијала права драма. Наиме, на састанку најужег руководства Демократа дошло до жестоког вербалног сукоба између генералног секретара, Бориса Богдановића, и једног од њихових најистакнутијих и најпопуларнијих посланика, Мома Копривице. Богдановић, који важи за неформалног лидера Демократа је инсистирао да се судбина и будућност Демократа у потпуности веже за Спајићев пројекат састављања Владе уз помоћ ДПС, а Копривица је изричито био против тога.
Не желећи да описујемо саму узаврелу атмосферу, залијетања и ријечи које су размијењене, о чему имамо детаљна сазнања, можемо да констатујемо да су Демократе ЦГ направили себи исти проблем као и Европа сад.
Просто у једној и другој партији се води велика борба послушника појединих амбасада и присталица бившег Ђукановићевог режима са једне стране и некадашњих доследних опозиционара и доказаних патриота који не желе да се одрекну велике побједе 30. августа и снажне подршке СПЦ, са друге стране.
Момо Копривица, није случајно један од најпопуларнијих посланика у Црној Гори. Он је очигледно ближи и осјетљивији на дамар јавности, како страначке тако и оне грађанске, и не би никада пристао, заједно са доказаним оснивачима Демократа, да их неко на преваран начин стави у функцију служењу циљевима бившег режима.
Слијепо срљање у власт по сваку цијену, на дужи рок, сигурно ће озбиљно наруши кредибилитет странке и њену позицију у гласачком тијелу. Тога су свјесни многи у партији и зато неће дозволити да се неко поигра њиховим угледом и именима.
Да ли ће се у Демократама десити раскол и да ли ће подијелити судбину Европе сад знаће се наредних дана, а највише зависи од става којег ће заступати предсједник Алекса Бечић.
