Европска унија припрема нови, убрзани план за завршетак приступних преговора са Црном Гором, који предвиђа затварање свих преосталих преговарачких поглавља до краја ове године и припрему прве верзије Уговора о приступању до краја септембра, сазнаје Побједа из више извора из самог врха Европске комисије.
Према информацијама “Побједе”, пет сталних представника, односно амбасадора кључних држава чланица ЕУ, одржало је јуче у Бриселу хитне консултације поводом посљедњих политичких и друштвених дешавања у Црној Гори.
“Црна Гора се посљедњих недеља посебно дана суочава са појачаним хибридним утицајем из региона, првенствено из Србије, чији би циљ могао бити успоравање или угрожавање њеног европског пута”, казали су Побједи извори из самог врха Европске комисије.
Након консултација, амбасадори су, према нашим сазнањима, неформалним путем обавијестили Европску комисију о закључцима и препорукама које се односе на заштиту приступног процеса Црне Горе.
“Европски пут Црне Горе мора бити заштићен од хибридних утицаја. Посљедња дешавања схваћена су веома озбиљно. Истовремено, Црна Гора мора у потпуности испунити свој дио обавеза и спровести све преостале реформе”, казао је Побједи извор из самог врха Европске комисије.
Координација из кабинета Фон дер Лајен
Према ријечима наших саговорника, координацију наредних активности требало би да, у сарадњи са државом која предсједава Савјетом ЕУ Ирском, непосредно преузме кабинет предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.
Интензивирање тог процеса очекује се одмах након референдума на Исланду, заказаног за 29. август. Грађани Исланда тада неће непосредно одлучивати о чланству у Европској унији, већ о томе да ли та држава треба да обнови приступне преговоре са ЕУ.
У случају позитивног резултата, Исланд би наставио преговоре о условима приступања, док би коначан споразум о чланству накнадно био изнијет на још један референдум.
Извори Побједе тврде да би исход исландског референдума могао имати шири политички значај за процес проширења, посебно за Црну Гору као тренутно најнапреднију државу кандидата. Позитиван резултат у Исланду могао би додатно ојачати политику проширења унутар саме Европске уније и смањити отпор појединих држава чланица према пријему нових чланица.
Радна група већ формирана
Израда Уговора о приступању Црне Горе ЕУ званично се налази у почетној, припремној фази.
Амбасадори држава чланица ЕУ су 22. априла одобрили формирање посебне радне групе, док је Савјет ЕУ у мају формално успоставио Ад хоц радну групу за израду Уговора о приступању Црне Горе.
Радна група задужена је за припрему уговора и пратећих правних аката. У тим документима биће дефинисани услови под којима Црна Гора постаје чланица ЕУ, могући прелазни периоди, институционална питања, финансијске обавезе и заштитне клаузуле.
Припрема уговора одвија се паралелно са затварањем преосталих преговарачких поглавља.
Информација да би прва верзија документа могла бити припремљена до краја септембра потиче од извора Побједе из врха Европске комисије.
Према њиховим ријечима, препоруке достављене Комисији предвиђају да се са Црном Гором до краја године затворе сва преостала поглавља, док би се истовремено убрзао рад на тексту приступног уговора.
Четири или пет поглавља на наредној конференцији
На наредној међувладиној конференцији између Црне Горе и Европске уније требало би, према сазнањима Побједе, да буду привремено затворена још четири или пет преговарачких поглавља.
План је да се процес затварања настави убрзаном динамиком, док би међу посљедњима била затворена поглавља 23 -Правосуђе и темељна права, 24 -Правда, слобода и безбједност и 27- Животна средина и климатске промјене.
Саговорници нашег листа наглашавају да убрзавање процеса не подразумијева ублажавање критеријума, већ снажнију политичку и стручну подршку Европске уније како би Црна Гора завршила преостале обавезе.
Дио плана подразумијева и већи ангажман европских партнера у рјешавању отворених билатералних питања између Црне Горе и Хрватске. У Бриселу сматрају да би требало интензивирати дијалог двије државе и пронаћи компромис који неће блокирати завршетак преговарачког процеса.
Кос објелоданила раније Црна Гора тражила помоћ против хибридног рата
Европска комесарка за проширење Марта Кос раније је потврдила да је Брисел свјестан ризика који могу пратити предстојећи изборни процес у Црној Гори, као и да се црногорска Влада обратила Европској унији за помоћ у борби против хибридних пријетњи.
“Свјесни смо избора наредне године, важних локалних и парламентарних избора. Већ смо добили захтјев Владе Црне Горе да јој помогнемо у борби против хибридног рата”, казала је Кос током саслушања пред Одбором за спољне послове Европског парламента 20. априла.
Она је навела да Европска унија своју улогу у Црној Гори обавља веома добро, иако тај посао понекад отежавају дубоке унутрашње подјеле.
Кос је више пута изразила увјерење да би Црна Гора могла бити наредна чланица ЕУ и да би приступни преговори могли бити завршени крајем ове или почетком наредне године.
Црногорски уговор о чланству требало би, према њеним ранијим најавама, да буде први приступни уговор нове генерације. Он би, уз пуно чланство, могао садржати и снажније заштитне механизме против назадовања у областима владавине права, демократије и темељних вриједности ЕУ.
“Постигли смо више него у претходних 15 година заједно и тај посао настављамо ове године”, поручила је Кос, истичући да је проширење данас једно од најважнијих геополитичких питања за Европу.
