Потпредсједник Владе за вањске и европске послове Филип Ивановић сматра да је годину за нама обиљежила снажнија институционална консолидација европске агенде унутар Црне Горе.
Он је у интервјуу за „Дан“ казао да је временски оквир који подразумијева затварање свих преговарачких поглавља до краја 2026. године и пуноправно чланство Црне Горе у Европској унији 2028. године реално постављен и да то већ дуже вријеме представља заједничко очекивање како релевантних европских адреса, тако и институција Црне Горе.
„Црна Гора се данас у Бриселу, али и у другим европским пријестоницама, перципира као најозбиљнији кандидат за чланство. Наша порука европским партнерима је јасна, досљедна и кредибилна: европска интеграција је кључни спољнополитички приоритет и стратешки избор државе“, истакао је Ивановић.
Година за нама била је динамична када је ријеч о европским интеграцијама. Како бисте, као потпредсједник Владе задужен за вањске и европске послове, оцијенили позицију Црне Горе на европском путу данас у односу на период прије годину дана?
Година 2025. била је преломна за европску интеграцију Црне Горе, не само због конкретних успјеха, већ и због појачаног фокуса и позитивније перцепције овог процеса. У односу на период прије годину дана, данас говоримо о процесу који је добио јасну политичку тежину, оперативну структуру и препознатљиве резултате.
Круна свих дешавања у овој години свакако је затварање пет преговарачких поглавља на Међувладиној конференцији Црне Горе и Европске уније у Бриселу. Тај догађај је снажна политичка потврда да је Црна Гора способна да испуни захтјевне европске стандарде и да преговарачки процес улази у завршну фазу. Затварање више поглавља истовремено није само технички успјех, већ јасан сигнал повјерења Европске уније у укупни реформски капацитет државе.
Током 2025. забиљежен је већи број посјета и састанака на високом нивоу, како у Бриселу, тако и у државама чланицама, што је допринијело јаснијем позиционирању Црне Горе као кредибилног и поузданог партнера у завршној фази процеса проширења. Посебно треба истаћи и снажније укључивање Црне Горе у европске политике које претходе пуноправном чланству. Поред СЕПА система, напредовало се у областима заједничког тржишта, транспортне и енергетске повезаности, као и у коришћењу европских фондова и инструмената подршке, чиме се Црна Гора све више интегрише у функционални оквир Европске уније и прије формалног чланства.
Са европских адреса, али и са релевантних домаћих адреса, више пута је исказано очекивање да ће Црна Гора 2028. постати пуноправна чланица ЕУ. То би подразумијевало да се сва преостала преговарачка поглавља, укупно двадесет једно, затворе до краја ове године. Да ли је тај временски оквир реалан?
Временски оквир који подразумијева затварање свих преговарачких поглавља до краја ове године и пуноправно чланство Црне Горе у Европској унији 2028. реално је постављен и већ дуже вријеме представља заједничко очекивање како релевантних европских адреса, тако и институција Црне Горе. Тај оквир није резултат политичке импровизације, већ досадашњег напретка и јасне процјене капацитета Црне Горе, али и блиске сарадње са Европском комисијом, у циљу привођења процеса у дефинисаним роковима. Црна Гора се данас у Бриселу, али и у другим европским пријестоницама, перципира као најозбиљнији кандидат за чланство. Наша порука европским партнерима је јасна, досљедна и кредибилна: европска интеграција је кључни спољнополитички приоритет и стратешки избор државе. Управо континуитет у приступу, јасно дефинисани циљеви и спремност да се процес заврши у договореном року доприносе тој перцепцији.
Већ сада се налазимо у позицији да будемо спремни за затварање већег броја преговарачких поглавља. У наредном периоду фокус ће бити на додатној конкретизацији и финализацији реформи, усвајању преосталих законских рјешења и, што је посебно важно, на пуној примјени европских стандарда у пракси. Наравно, остварење овог циља подразумијева и очување стабилног унутрашњег фокуса на реформе, независно од свих политичких изазова који прате демократске процесе.
Који су, по Вашем мишљењу, највећи ризици који би могли утицати на даљи европски пут Црне Горе?
Европски пут Црне Горе у овом тренутку је стабилан и представља најчвршћи спољнополитички консензус у држави. Стога сматрам да, као такав, не може бити доведен у питање. Ипак, одређени фактори могу утицати на динамику процеса. Прије свега, ријеч је о унутрашњим питањима, посебно о јачању ефикасности институција и владавине права, укључујући потпуно функционисање правосудног система и имплементацију кључних реформи. Поред тога, очување политичке стабилности и друштвеног консензуса око европске интеграције остаје од суштинског значаја. У том смислу, очекујем да сви политички актери, без обзира на своје појединачне интересе, наставе да подржавају реформски курс и не допусте да дневнополитичка мимоилажења успоравају европски пут Црне Горе. С друге стране, подједнако је важно да се међу државама чланицама Европске уније одржи разумијевање да је политика проширења, као најбоља политика Европске уније, у интересу саме Уније и да се напредак држава које испуњавају критеријуме вреднује на основу резултата и без одлагања.
Које конкретне кораке и иницијативе Влада планира да предузме почетком ове године како би се додатно убрзао процес европске интеграције?
Ова година биће одлучујућа за завршницу преговарачког процеса Црне Горе са Европском унијом. Већ су планиране бројне активности на високом политичком и дипломатском нивоу. Посебан значај има чињеница да ће Црна Гора бити домаћин сљедећег Самита лидера ЕУ – Западни Балкан. Такође, очекује се да се са израдом нацрта уговора о приступању почне током кипарског предсједавања, чиме ће се означити почетак завршне фазе приступних преговора и потврдити да је чланство Црне Горе у ЕУ неповратан процес. Паралелно, Црна Гора ће преузети предсједавање Берлинским процесом, као и предсједавање Комитетом министара Савјета Европе, што представља потврду међународног кредибилитета Црне Горе.
Ове године приоритет ће бити и формално затварање свих преосталих преговарачких поглавља, уз фокус на пуну имплементацију европских стандарда и законских рјешења у пракси. Осим тога, Влада ће додатно интензивирати дијалог са институцијама ЕУ, посебно са Европском комисијом и Европским парламентом, како би се осигурала усклађеност реформи и максимална ефикасност у завршетку процеса. Планиране су и циљане билатералне посјете кључним партнерима, са јасним фокусом на јачање повјерења, размјену информација и осигурање подршке за затварање поглавља. Унутар Владе, приоритет ће бити координација ресора, административна и логистичка припрема, како би Црна Гора била потпуно спремна за преузимање свих обавеза које произлазе из чланства.
извор: Дан
