Предсједник општине Пљевља Дарио Вранеш сматра да је локална управа у претходном периоду направила највећи развојни искорак у посљедњих 30 година, посебно у области инфраструктуре и уређења града. У интервјуу „Вијестима“, чији дио преносимо, истиче да развој не смије бити одвојен од борбе за здраву животну средину и услова који ће омогућити младим људима да остану и граде будућност у свом граду.
Тврди да у Пљевљима сви народи уживају једнака права и слободу да изразе свој идентитет без страха и подјела.
Поручује да различити политички ставови нису сукоб, већ демократска стварност, и да политика мора почивати на чињеницама, а не на политиканству. Тврди и да нема сукоба са предсједником Општинског одбора Миланом Лекићем, већ само различито гледају на одређене политичке теме.
На питање какви су односи у коалицији и да ли постоје пукотине унутар локалне власти Вранеш је казао да локална власт функционише добро и да се то види по резултатима.
„Постоје различита политичка схватања по неким питањима, али мислим да она више долазе из централа појединих странака“, рекао је.
Како видите одговорност предсједника општине у одржавању политичке стабилности?
Функција предсједника општине захтијева да ради у интересу свих грађана, а не било које политичке странке. Контролни механизам рада извршне власти је Скупштина. Сви смо свјесни да су неки политичари бављење политиком доживјели као трговину, а као механизам дисциплиновања извршне власти политички утицај партије. Међутим, када се чињенице изнесу пред лице јавности, све нађе своје право мјесто.
Какав је Ваш однос са предсједником ОО Нове Миланом Лекићем и да ли постоји отворени политички сукоб?
Немам никакав лични сукоб са господином Миланом Лекићем, он је мој пријатељ. Тачно је да имамо различите ставове по неким политичким питањима, али то не значи да смо у сукобу. Господин Лекић је дао немјерљив допринос Пљевљима још када је први пут изабран за директора Водовода прије 23 године, затим извршног директора Рудника угља, предсједника Одбора директора РУ, па и сада дјеловањем као пензионера, активног у државном парламенту.
Често Вас критикују да фаворизујете српски народ на уштрб других националних заједница. Како одговарате на те оптужбе?
У Пљевљима сви народи уживају једнака права и зато стално напомињем да су Пљевља најслободнији град у Црној Гори. Управо ти који ме критикују да фаворизујем српски народ никако да се навикну на чињеницу да су и Срби коначно постали равноправни са свим народима, бар у Пљевљима, и да је слобода дошла након тродеценијске дискриминације српског народа од стране режима Мила Ђукановића.
Да ли сматрате да су Ваше поруке увијек биле у функцији смиривања тензија или сте понекад свјесно улазили у политичке конфликте?
Ако неко доживљава тензију када изнесем неку непобитну чињеницу, логично је да одговори чињеницом, а не да се брани појмом тензија. Уосталом, у коријену неке тензије је страх! А ако износи истиниту чињеницу, зашто онда има страх и трпи тензију. Као народ смо деценијама живјели у амбијенту да се доста тога морало шапутати, а сада када неко јавно изговори то што се шапутало, многи су под „тензијом“.
У својим изјавама често наглашавате везе Пљеваља са Србијом, док критичари упозоравају да се тиме релативизује припадност Пљеваља Црној Гори. Како као предсједник општине усклађујете лична политичка увјерења са уставном обавезом да равноправно представљате све грађане и поштујете државни оквир Црне Горе?
Пљевља припадају Црној Гори и то нико не доводи у питање. Али то не смије да буде препрека да 66 одсто грађана Пљеваља који се изјашњавају као Срби не изражава своја национална осјећања. То очигледно некима у Црној Гори смета. У Црној Гори, нажалост, постоје и даље оне „бабе смутљивице“ из „Горског вијенца“ које завађају племена и шире непостојећи страх.
Да ли сматрате да локални функционер треба да се суздржи од државних и идентитетских порука које могу дијелити јавност?
Ми смо највеће идентитетске подјеле имали управо у деценијама комунистичке власти када се о идентитетским питањима морало ћутати или у најбољем случају шапутати. Идентитетска питања треба да сабирају, а не да дијеле, а то ћемо схватити тек када као народ доживимо духовну обнову и спознамо да је у сржи свега човјек.
Идентитетска питања треба да буду испред комуналних проблема
У јавности се стиче утисак да се идентитетска питања стављају испред комуналних и животних проблема грађана, како то коментаришете?
Идентитетска питања и треба да буду испред комуналних. Само несрећни народи гурају идентитет под тепих. Зар мислите да је једном Французу важније питање спалионице за комунални отпад од „Марсељезе“, биографије Наполеона или дјела Виктора Игоа. Ако хоћемо да ступимо у породицу европских народа, ми морамо да знамо ко смо, чији смо, шта хоћемо а шта нећемо. Европски народи су своја идентитетска питања давно ријешили, створили су добар темељ, поносни су на своју нацију и сада се баве економијом и просперитетом.
Ми смо стари европски народ, а не нека безлична маса. Варају се они који мисле да ће економски препород донијети духовни препород. Управо је обрнуто, економски препород ће доћи као посљедица духовног препорода. Ако у Белгији један Француз пјева „Марсељезу“ то је нормално, а ако у Црној Гори један Србин пјева „Боже правде“ многи га проглашавају смртним непријатељем Црне Горе. То нису европске вриједности. Грађанима треба јемчити слободу, једнакост и владавину права и свима ће нам бити боље.
Пљевља се и даље суочавају са озбиљним загађењем ваздуха, шта је урађено и да ли држава довољно помаже или су грађани препуштени сами себи?
Општина кроз низ мјера субвенција покушава да утиче на смањење загађења, субвенције за пелет, термо-фасаде, клима-уређаје и столарију, као и кроз посебан аранжман са Еко фондом. То је дало резултате. Преко 1.200 домаћинстава у граду престало је да користи угаљ. Држава је коначно схватила да мора улагати у Пљевља, ако не мисли да град доживи судбину насеља Градац. Улагање у топлификацију је за похвалу, али реализација је неоправдано спора и изражавам бојазан да ли ће се пројекат довести до краја.
Како коментаришете оцјене да се еколошке теме користе у политичке сврхе, али да нема конкретних резултата?
Први пут локална власт је дигла глас против загађења и то је многе изненадило. Најгора политичка порука била је вишедеценијско ћутање на енормно загађење и тровање грађана. Сада су се ствари промијениле и треба да износимо аргументе о еколошкој ситуацији без политиканства.
Које конкретне мјере локална управа планира да уведе или већ спроводи како би подстакла рађање, задржала младе породице и зауставила негативне демографске трендове?
За посљедњих 20 година Пљевља су изгубила једну трећину становништва, односно 12.000 људи. Главни узроци су загађење и недостатак посла. Сада ће требати доста времена да се то исправи. Општина у сет мјера улаже око 2.200.000 еура. Дјечији додаци, подршка трудницама и породиљама, субвенције за стамбене кредите младим брачним паровима и накнаде за младе парове на селу само су дио мјера за заустављање негативних демографских трендова. Мјере су дале резултате и први пут у посљедњих 20 година број уписаних првачића био је већи него претходне године, овог пута за 17. То је добар знак.
извор: Адриа
