Црна Гора би могла постати прва нова чланица Европске уније – преговори о приступању могли би бити завршени до краја 2026. године, док се формално чланство очекује 2028. године. Ову процјену изнијела је европска комесарка за проширење Марта Кос, а премијер Милојко Спајић поручује да би Црна Гора била држава која чини ЕУ богатијом. То преноси магазин Моноцле, у оквиру избора „Тхе Моноцле 100“, у којем уредници издвајају омиљене личности, дестинације и идеје.
Са око 630.000 становника Црна Гора не би била најмања чланица Уније, али би била мања од свих осталих осим Малте.
Ипак, управо та величина, оцјењује се, може бити њена предност.
Кос је на Стратешком форуму на Бледу казала да би, уколико технички дио преговора буде завршен 2026. године, Европска унија 2028. могла добити 28. чланицу.
Спајић је раније истакао визију Црне Горе као државе која чини ЕУ богатијом, наглашавајући да проширење не мора нужно значити терет за постојеће чланице.
У тексту се наводи да Црна Гора представља риједак примјер етнички разнолике земље са складним унутрашњим односима.
“Економски показатељи такође иду у прилог оптимизму. Привреда је у протекле двије године расла више од три одсто, док је Лука Бар кључна и за сусједне, копнене државе, посебно Србију. Жељезничка пруга Бар–Београд убраја се међу најспектакуларније на свијету, а мост Мала Ријека, који премошћује канјон Мораче, највиши је жељезнички мост у Европи”, наводи се у том магазину.
Природне љепоте издвајају се као највећи адут земље.
Планински врхови спуштају се до обале, гдје туризам чини више од четвртине укупног БДП-а.
“Велика плажа, најдужа на Јадрану, додатно учвршћује туристички потенцијал”, пише магазин.
Наводе и да се отварају нове финансијске прилике, посебно након најаве увођења визних ограничења за руске држављане, који су претходних година били међу највећим инвеститорима.
Како се наводи, купци из Турске, Сједињених Америчких Држава и Уједињених Арапских Емирата све више улазе на тржиште.
Поред некретнина и туризма, предност представљају ниске пореске стопе, образована радна снага и потенцијал за развој одрживих извора енергије. У тексту се истиче и културна сцена – од љетњег танго кампа у Колашину до савремене умјетности коју су, како пише, додатно ојачали руски емигранти.
Посебно мјесто заузима и виноградарство.
Аутохтона сорта вранац, коју производи компанија Плантаже на Ћемовском пољу, највећем појединачном винограду у Европи, препозната је као један од симбола земље.
