Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС) сматра да је одговор Врховног државног тужилаштва које је одлучило је да копија Захтјева за заштиту законитости у предмету “Телеком“ није неопходна за остваривање слободе изражавања, забрињавајући не само због ускраћивања информације, већ и због поруке коју шаље о односу највише тужилачке институције према праву јавности да контролише њен рад.
Како су саопштили из МАНС-а, умјесто да објасни због чега јавности не може бити достављен документ који се односи на захтјев за заштиту законитости у предмету Телеком, ВДТ се упустило у процјену да ли је подносиоцу захтјева та информација уопште потребна и да ли је неопходна за јавну дебату.
“Такав приступ није предвиђен Законом о слободном приступу информацијама и представља опасан преседан, посебно када долази од институције која би требало да буде гарант законитости”, наводи се у саопштењу.
Посебно их, како кажу, забрињава чињеница да се овакво образложење појављује управо у предмету Телеком, који је већ двије деценије синоним за некажњену високу корупцију и један од најтежих тестова за црногорско правосуђе.
” У случају који је толико дуго оптерећен сумњама у политичке и институционалне утицаје, јавни интерес за сваку одлуку тужилаштва не може бити предмет произвољне процјене било којег државног органа, па ни Врховног државног тужиоца”, кажу из МАНС-а.
Како су навели, Врховни државни тужилац би морао бити први који ће инсистирати на максималној транспарентности када су у питању одлуке које утичу на предмете од изузетног јавног значаја. Умјесто тога, јавности се шаље порука да тужилаштво сматра да може одлучивати које информације грађани треба да добију, а које не, на основу сопствене процјене њихових потреба и интереса.
“Такав однос је посебно проблематичан у тренутку када се од правосуђа очекује да обнови повјерење грађана након бројних афера, пропалих поступака и случајева који су годинама били ван домашаја правде. Повјерење се не може градити затварањем информација и патерналистичким односом према јавности, већ отвореношћу, одговорношћу и спремношћу да се објасни свака одлука која се доноси у име грађана”, наводи се у реаговању.
“Ако Врховно државно тужилаштво сматра да јавност нема потребу да зна како и зашто поступа у случају Телеком, онда се поставља питање да ли уопште разумије значај тог предмета за повјерење грађана у владавину права и спремност државе да се обрачуна са високом корупцијом. Такав став више личи на покушај заштите институције од јавне контроле него на заштиту јавног интереса”, закључили су
