Митрополит црногорско-приморски Јоаникије током литургије у новој Цркви Преображења Господњег у Лијевче Пољу, у селу Разбој код Српца, у Републици Српској рекао је да је Павле Ђуришић био јунак са непобједивим карактером, познат по свом јунаштву те да је ово дан када се обиљежава страдални пут родољуба који су ”били понајвише криви зато што су срушили нацистичку творевину – независну државу Црну Гору под Мусолинијевом Италијом”.
“Основана је 12. јула, а 13. јула од ње није било нигдје ниједнога остатка, јер је букнуо свенародни устанак. Главне личности тог устанка су били људи које данас овдје помињемо. Наравно, официри краљевске југословенске војске у отаџбини, а истакнута личност међу њима по своме јунаштву и по непобједивом карактеру био је Павле Ђуришић, кога помињемо као првога, а са њиме је и војвода Петар Баћовић од војводске куће Баћовића, ујединитељ 1918. године, и многе друге знамените личности Црне Горе и Хецеговине”, истакао је митроплит СПЦ.
Митрополит је рекао да су приликом организације овога помена имали подршку и од предсједника Републике Српске Милорада Додика.
“Имали смо велику братску подршку од: Високопреосвећеног Митрополита бањалучког господина Јефрема, Преосвећеног владике Саве, од господина Милорада Додика – предсједника Републике Српске, од господина Драгана Давидовића – директора Републичког секртаријата за вјере Републике Српске, нашег драгог, старог пријатеља, од господина Душка Певуље, а посебно од Владике пакрачко – славонског господина Јована, који је изданак првог мјеста заливеног мученичком крвљу, не само у посљедњем великом рату него од давних времена па до нових”, истакао је он.
Рекавши да није случајно што се обиљежавање осадесетогодишњице догађа баш на празник Светог Николаја охридског и жичког, Митрополит је истакао да је намјера нацистичке Њемачкебила да, како пише у саопштењу Митрополије обезглави Српску цркву и покори српски народ.
Митрополит Јоаникије је, како пише, указао на ријечи Светог Митрополита Јоаникија Липовца, који је прорекао шта ће се дешавати са Црквом и народом, уколико комунисти дођу на власт.
“Већ 1943. године, када се још није знало на коју ће то страну све превагнути, говорио је: ”Ако комунисти побиједе, и завладају и успоставе своју власт, убиће душу нашем народу. Цркве ће затворити, свештенике мучити, прогонити, убијати, вјеронауку из школа избацити, крсну свијећу угасити, наше обичаје погазити. Нажалост, тако се и догодило, онако како је прорекао Митрополит Јоаникије и на његову жалост велику, као архипастира честитога, милоснога срца, који је сав био предан своме народу и томе да не огријеши своју свету душу. Има једно предање када је одступао са војском Павла Ђуришића, ишао је у мантији и пошто је стално био с војницима гледао је да његова мантија негдје не дотакне оружје, јер то је оружје намјењено за убијање, а он се молио Богу да буде што мање братскога крвопролића”, истакао је он.
Рекао је да је Павле Ђуришић, “чије се јунаштво може поредити са јунаштвом Павла Орловића, на Лијевче Пољу гдје је нападнут од удружених непријатељских снага доживио пораз, али привремени пораз, те да је изгубио цвијет своје војске”.
“Изгубио је добар дио војске, највећи и најљепши јунаци који се могу упоредити са Милошем Обилићем, Косанчић Иваном, Топлицом Миланом, баш овдје, у мјесту које се зове Разбој, а крваво разбојиште наше траје вјековима, од Косова Поља крвавога и од оне Косовке дјевојке која иде по разбоју млада, и тражи јунаке да им ране опере и да их нахрани хљебом бијелијем и напоји вином црвенијем. Један од јунака који се по своме јунаштву може упоредити са Павлом Орловићем је и Павле Ђуришић. А какав је био тек Милорад Поповић, који је погинуо на Лијевче Пољу у одсудној бици. Какав је био свештеник Радојица Перишић и какви су били остали јунаци, војвода Петар Баћовић и не само високи официри, него сви ти прекаљени борци и витезови”, казао је он, између осталог.
Истакао је да је потребно и даље радити на прикупљању имена свих страдалника, да би смо, како је рекао ”дошли до покајања”, а посебно страдалнике ”злогласних јама у Црној Гори”.
“Ми кад вршимо ове помене не призивамо, не дао Бог никакву освету. Сјећамо се само њихових страдања.Морамо то истаћи и помињати. Морамо њихова имена прикупљати. Доста се урадило на том плану, али сигурно нису сва имена страдалника пописана. У том погледу гледали смо да прикупимо и сва имена пострадалих и од окупатора и од комуниста, а наравно, било је злочина које су учинили и четници. Заступам ту идеју и ту мисао да све жртве треба пописати, све злочине, да бисмо дошли до покајања. Нарочито злогласне јаме по Црној Гори, дијелом и по Херцеговини. Знамо за усташке јаме од Јадовна па до Пребиловаца, Корићке јаме, али било је и комунистичких јама доста и премного”, пише између осталог, у саопштењу Митрополије.
