На данашњи дан, 9. октобра 1934, прије 92 године, у француском граду Марсељу, убијен је српски и југословенски краљ Александар I Карађорђевић.
Његово убиство организовала је група хрватских усташа и припадника македонске ВМРО, уз подршку италијанског фашистичког диктатора Бенита Мусолинија.
Хице је испалио Владо Георгијев Керин, припадник ВМРО-а, са надимком Черноземски. У атентату је убијен и шеф француске дипломатије Луј Барту.
Тиме је Александар постао прва жртва бујајуће тоталитарне идеологије нацизма која се у том тренутку надносила над Европу и која је увела човјечанство у највећу катастрофу у историји.
Краљ Александар Карађорђевић рођен је 17. децембра 1888. године на Цетињу, као четврто дијете кнеза Петра Карађордевића, будућег краља Србије и Краљевине СХС, и Зорке Петровић, ћерке краља Николе.
Школовао се у Женеви, у Петрограду, Русији и Београду.
За престолонаследника Србије одређен је 27. марта 1909, послије одбијања његовог старијег брата Ђорђа да преузме престо.
Пред Први свјетски рат проглашен је за регента Србије, а од 1. децембра 1918, након завршетка рата и уједињења, за регента Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
У Првом свјетском рату, као регент, Александар је био и врховни командант српске војске.
Након смрти његовог ооца краља Петра I 1921, проглашен је за „краља ујединитеља“ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Краљ
Александар имао је три сина – Петра, Томислава и Андреја. Био је један од твораца Мале Антанте, регионалног војног савеза између Чехословачке, Румуније и Краљевине СХС, односно Југославије. У спољној политици, ослањао се на савез с Француском, и осим Мале Антантне био је творац и Балканског пакта. Једна од кључних поставки његове политике била је „Балкан – балканским народима“, с тезом да је то једни начин да се створи зона мира и стабилности. Пошто се догодио трагични атентат јуна 1928. у Народној скупштини Краљевине СХС, када је посланик владајуће Радикалне странке Пуниша Рачић пуцао на посланике, при чему су у крајњем тројица смртно страдала, краљ Александар је, како би стабилизовао прилике у земљи, јануара 1929. увео личну владу.
Октобра те године и званичан назив земље умјесто Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца постао је Краљевина Југославија.
Године 1931. пошто су се прилике у земљи највећим дијелом стабилизовале уведен је нови Устав Краљевине Југославије, којим је установљен дводомни представнички систем, а земља је тиме враћена парламентаризму.
Атентату на Краља Александра у Марсељу претходила су два покушаја, први 1921. године, у Београду који су организовали комунисти, атентатор је био Спасоје Стејић.
Док су покушај атентата на краља Александра припадници хрватског усташког покрета, извели 17. децембра 1933. године, у Загребу. Усташе Петар Ореб и Иван Херничић ухапшени су потом и осуђени, као и претходно комуниста Стејић.
Октобра 1934. краљ Александар Карађорђевић дошао је у Француску у званичну државну посјету. На улицама Марсеља дочекало га око 100.000 људи.
Атентатор Черноземски је, глумећи одушевљење скандирао краљу на француском, а потом је из букета којим је махао извадио револвер и испалио више хитаца. Смртно рањени краљ Александар убрзо је издахнуо, неколико сати потом преминуо је и министар Луи Барту, док је рањени генерал Жозеф Жорж преживео.
Како је тадашња штампа писала, последње ријечи које је Краљ Александар изговорио биле су: „Чувајте ми Југославију”.
Маса је линчовала атентатора којег је полиција претходно успјела да рани, и он је убрзо преминуо. Француска полиција је ухапсила тројицу завјереника – атентатора: Звонимира Поспишила, Иву Рајића и Мију Краља. Француски суд осудио их је на доживотну робију.
Бенито Мусолини, италијански фашистички лидер, који је имао територијалне аспирације на дијелове Југославије, одбио је да изручи инспираторе злочина усташке прваке Анта Павелића и Еугена Диду Кватерника, који је био руководилац групе која је извршила атентат.
Краљ Александар сахрањен је 18. октобра у породичној гробници Карађорђевића на Опленцу, уз припадајуће највише државне и војне почасти, и присутво представника готово свих европских држава, дворова и влада, укључујући и ратне противнике.
Пошто је најстарији син Краља Александра Петар II био малољетан, власт је преузело трочлано намесништво, које су чинили кнез Павле Карађорђевић, др Иво Перовић и др Раденко Станковић. Намјесништво је збачено с власти Војним ударом 27. марта 1941. године, а убрзо потом услиједио је напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију.
