Влада је предложила да се у Устав Црне Горе уграде два антикорупцијска механизма – обавезна претходна провјера интегритета мандатара и кандидата за чланове Владе, као и укидање имунитета члановима Владе за кривична дјела против службене дужности. Из Кабинета потпредсједника Владе за политички систем, правосуђе и антикорупцију поручују да та два рјешења нијесу „компензација“ једно за друго, већ дио јединствене антикорупцијске политике.
„Јавност има право на истину, посебно када се говори о Уставу и владавини права. Зато чињенице морају бити јасно саопштене грађанима“, наводи се у саопштењу.
Из Кабинета потпредсједника Владе подсјећају да је Влада званично затражила скупштинску расправу о оба предложена рјешења на ванредном засиједању.
Како су навели, ванредно засиједање Скупштине са тачком која се односи на укидање имунитета већ је заказано за 2. септембар. Истовремено, предлог о обавезној претходној провјери интегритета упућен је у скупштинску процедуру 17. августа, док ће расправа о том питању, у складу са Пословником, бити одређена након истека рока од 30 дана.
Из Владе посебно одбацују тврдње да је једно од ових рјешења понуђено као замјена за друго.
„Укидање имунитета није повучено, већ је управо уврштено у дневни ред ванредног засиједања 2. септембра“, истичу у саопштењу.
Додају да ће оба рјешења током септембра бити предмет скупштинске процедуре.
„То рјешење није компензација за укидање имунитета, већ израз воље да се имплементирају најстрожији стандарди превенције корупције“, поручују из Кабинета потпредсједника Владе.
Како се наводи, провјера интегритета представља европски стандард и одговор на препоруке међународних институција, укључујући Венецијанску комисију, док укидање имунитета, према оцјени Владе, јача личну одговорност носилаца извршне власти и представља одговор на препоруке GRECO-а.
„Превенција и одговорност чине једну цјелину снажне антикорупцијске политике, а уградњом у Устав даје им се најјача правна снага, што је и циљ 44. Владе“, наводи се.
Из Кабинета су критиковали и оне који, како су казали, данас оспоравају европске антикорупцијске стандарде, подсјећајући на стање у систему који је, према њиховим оцјенама, био оптерећен корупцијским аферама, институционалним слабостима и демократским дефицитима.
„Данас поправљамо систем који смо затекли и подижемо стандарде које су они имали вишедеценијску прилику да уведу, али нијесу имали политичку вољу“, поручили су.
Из Владе наводе да се уставна рјешења мијењају како би се правни оквир ускладио са највишим европским стандардима.
„Ако је тај оквир био савршен, зашто онда годинама добијамо препоруке за његово поправљање? Ако није био савршен, зашто је проблем мијењати га? Коме одговарају празнине, слабости и застарјела и превазиђена рјешења? Грађанима сигурно не“, наводи се у саопштењу.
Кабинет потпредсједника Владе истиче да број предложених уставних рјешења није показатељ „доконoсти Владе“, већ, како оцјењују, показатељ потребе да се важећи уставни оквир унаприједи и усклади са европским стандардима.
Посебно је наглашено да предложене уставне реформе у областима правосуђа, антикорупције и монетарног система, како тврде у Влади, не доносе привилегије политичкој класи или извршној власти.
„Напротив, оне их оштро и одлучно елиминишу, у интересу правне сигурности грађана“, поручују из Кабинета.
На крају саопштења позвали су све политичке актере на одговоран приступ реформама.
„Ово није вријеме за инат, политичку сујету и пасивност, већ за одговоран рад свих ради остварења историјски важног циља, пуноправног чланства Црне Горе у ЕУ“, закључује се у саопштењу.
