
Био је банкар у Голдман Саксу, министар финансија Црне Горе, основао покрет Европа сад. Милојко Спајић је премијер Црне Горе од октобра 2023. године и има велике планове. Састанак са европском политичком звијездом у успону. Овако је Стуттгартер Зеитунг Магазин писао о премијеру Спајићу.
Интервју са Спајићем преносимо интегрално:
Он је сила на коју треба рачунати: Милојко Спајић који има 36 година, један од најмлађих шефова влада на свијету и жели да од Црне Горе направи економску, туристичку и прије свега чланицу ЕУ.
Како ово да успије? Разговарали смо са њим о томе.
ЧОВЈЕК СА ПОДРШКОМ
Иако је Спајић своју странку основао тек 2022, она је на изборима 2023. добила преко 25 одсто гласова.
ТА: Када сте били дијете, Црна Гора је још увијек била дио Југославије. Како се сјећате тог времена?
Спајић: Рођен сам 1987. године. То значи: Вријеме када сам почео свјесно да сагледавам свијет око себе биле су године од 1990. до 1993. године, вријеме југославенских ратова. Моја бака, мој отац, моја мајка, сви су стално гледали вијести. Сви су били забринути, сви су били уплашени – а ја сам био изнервиран јер нисам могао гледати цртане филмове . То је једино чега могу да се сјетим о политици тог времена. Црна Гора је била једина држава у бившој Југославији на чијој територији није било војних дејстава. Борбе су биле у Босни и Херцеговини, у Хрватској, у Словенији, на Косову, у Србији. Свуда. Али у Црној Гори ситуација је заправо била мирна и стабилна – осим страха који је био у ваздуху.
ТА: Да ли сте тада имали појам о економској ситуацији?
Спајић: 1993. имали смо хиперинфлацију у Црној Гори јер смо били економски повезани са Србијом и због тога смо били санкционисани од стране УН. И ризикујући да звучим као размажено дијете, посебно из перспективе околних народа, сјећам се једног дана кад су моји родитељи дошли са посла и нису имали чоколаду за мене, да сам био шокиран: Како? Шта се дешава овдје? Тада сам схватио да се нешто веома озбиљно дешава. Мислим, као петогодишњак не можете стварно да разумијете размјере ових проблема. Али ако, чак и као дијете, осјећате да економија није у реду, онда знате да се нешто лоше дешава.
ТА: Да ли бисте рекли да су та искуства касније утицала на вас?
Спајић: То вријеме 90-их, када се све распало, много нас је коштало у Југославији. Изгубили смо деценије и моји родитељи су изгубили своју младост. Њихове најпродуктивније године су једноставно потрошене. Цијела ова генерација се осјећа као да њени животи нису имали довољно смисла. И вјерујем да је мој задатак да им се донекле то надокнади. Дистанцирање од тог осјећаја из 90-их је на крају у сржи онога што радимо данас. Наша порука је: Желимо да идемо напријед, желимо напредак. Желимо да будемо дио ЕУ, дио цивилизованог свијета – а не онога што смо доживјели у Црној Гори и региону 1990-их.
ТА: Једном сте изјавили да је Црна Гора у Вашој визији Швајцарска Балкана. Зашто Швајцарска?
Спајић: У годинама после Другог свјетског рата, однос Њемачке и Француске је прије свега обликовао Европу какву данас познајемо. То је била, да тако кажем, почетна варница. Свјестан сам да је ЕУ основало шест земаља, почевши од Европске економске заједнице за угаљ и челик, и тако даље и тако даље. Али почетна варница дошла је из Њемачке и Француске. Било је и других земаља, попут Италије, које су имале тензије или неслагања са неким другим нацијама. Идеја којом би се тај несклад могао превазићи била је визија заједничке будућности и економије. То су били заједнички пројекти на којима су могли радити руку под руку и постали глобално конкурентни. И мислим да ће овако изгледати будућност Балкана.
ТА: Али зашто онда Швајцарска од свих мјеста, која није чланица ЕУ?
МС: Јер у Швајцарској постоје људи који говоре њемачки, људи који говоре француски и људи који говоре италијански. Баш као и код нас. Имамо Црногорце, али и оне који се изјашњавају као Срби, Хрвати, Албанци, Бошњаци. Све етничке групе које постоје око нас постоје и у Црној Гори. И имамо одличан однос са сваком земљом на Балкану. Слажемо се са свим нашим комшијама, чак и са удаљенијим. На Балкану постоји велики број земаља између којих постоје тензије или које имају проблеме једна са другом. Али са свима њима, ми имамо одличан однос.
ТА: Када ће Црна Гора постати чланица ЕУ?
Спајић: Ово је двосмјерни процес. С једне стране, Црна Гора се мора припремити за ЕУ и ми то већ радимо. Напорно радимо на томе. Од Европске комисије могли сте могли чути да је наша Влада са шест мјесеци урадила више него у претходних шест година. Очекујем да ћемо 2026. бити потпуно спремни да будемо дио ЕУ. То је наш циљ. И онда то постоје политичка одлука за ЕУ. Када нас желите тамо? Рекао бих да би са њихове тачке гледишта требало да буде потпуно логично да Црна Гора постане чланица 2028. Мислим да ћемо тада то и постати. Црна Гора је већ у суштини усклађена са европским вриједностима.
ТА: На шта мислите?
Спајић: Када кажем европске вриједности, мислим на: ЗВБП, односно заједничку вањску и безбједносну политику ЕУ, са којом је наша вањска и безбједносна политика већ у потпуности усклађена – и владавину права уопште. У децембру прошле године успјели смо у последњем тренутку да избјегнемо и стављање на сиву листу…
ТА: …тј. листу земаља, за које се сматра да не сарађују у пореским питањима…
Спајић: …али смо то успјели избјећи доношењем неких од најпрогресивнијих закона о прању новца и финансирању тероризма. Мислим да смо сада у томе чак корак испред и неких земаља ЕУ. Веома смо поносни на нашу борбу против корупције, финансирања тероризма и прања новца, а против тога се боримо строгим законима и строгом примјеном. И зато мислим да Црна Гора за двије године више неће само усвајати европске вриједности, већ ће их имати потпуно уграђене.
ТА: Са друге стране, Црна Гора одавно има одређене европске вриједности: користи као валуту еуро.
Спајић: Да, то сеже у вријеме када је Црна Гора хтјела да се отцијепи од Милошевићевог режима. У то вријеме смо имали јаку инфлацију и идеја је била да се одвоје економија и економски ефекти од Милошевићеве владе. Зато је њемачка марка уведена као званична валута Црне Горе деведесетих година – уз одобрење њемачке Бундесбанке, наравно. И када је Њемачка ушла у еурозону, и ми смо отишли са њом. Занимљиво је да је у неку руку наша централна банка, у којој се обрађују све трансакције, Бундесбанк у Франкфурту. Из перспективе монетарне политике, то је наша матична центерална банка. То нам је на крају помогло да стабилизујемо инфлацију. Инфлација у Црној Гори је тренутно приближно на нивоу просјечне инфлације у ЕУ.
ТА: Али просјечна инфлација у ЕУ је у овом тренутно прилично висока.
Спајић: Да, и наравно наши грађани нису баш срећни због ових дешавања посљедњих година. Али радимо на повећању примања наших грађана и покушавамо да ублажимо даљи инфлаторни притисак на просјечног потрошача.
ТА: Један од најважнијих сектора црногорске привреде данас је туризам. Али иако је Црна Гора повољно смјештена на Јадрану и користи еуро као своју валуту, удио посјетилаца из западне Европе је тренутно још увијек низак. О чему се заправо ради?
Спајић: То је истина, али тренутно завршавамо тендерски процес који води Међународна финансијска корпорација Свјетске банке за додјелу концесија за два наша аеродрома. Наши аеродроми су тренутно уско грло за наш туризам. Нису довољно велики да задовоље потребе туриста, посебно западноевропских. Тренутно то мијењамо. Поред тога, од јула ће бити пуштена у рад поморска линија од Бара до Анконе, што ће знатно олакшати долазак у Црну Гору. И желимо да градимо више аутопутева ка ЕУ. Туриста из Баварске тешко да ће летјети на Јадран, он жели да сједне у свој ауто и одвезе се тамо – јер је тако навикао. Тако да ћемо у складу са тим унаприједити нашу инфраструктуру да нам долази више људи из западне Европе. То је наша агенда.
ТА: Наиме?
Спајић: Желимо да Европљани виде како је наша земља лијепа, колико су наши људи љубазни и како је наша храна фантастична. Тако да пожеле да постанемо дио ЕУ. У посљедње вријеме све више Њемаца одлучује да купује некретнине у Црној Гори и да овдје ради и живи. Ово нам је посебно драго јер се Њемачка залаже за квалитет и високе стандарде у очима Балкана и остатка свијета.
Спајић је у априлу посјетио канцелара Олафа Шолца у Берлину. Он такође очекује да ће Црна Гора ускоро ући у ЕУ.
(Фото: гов.ме)
ТА: Ако желите да путујете у Црну Гору јавним превозом, тренутно је потребно 42 сата од Минхена.
Спајић: Да, то је тачно. Али имам добре вијести: прошлог децембра смо потписали уговор са Европском инвестиционом банком и Европском банком за обнову и развој о реконструкцији постојеће жељезничке инфраструктуре између приморског града Бара и нашег главног града, ради оптимизације Подгорице. Тражимо средства за остатак жељезничке пруге од Подгорице ка сјеверу. А ми ћемо на љето аплицирати за још један споразум са ЕИБ и ЕБРД. Инфраструктура у Црној Гори до сада је финансирана средствима из ваневропских земаља. Али мислим да ако си геополитички везан за Брисел, треба да се финансираш и преко Брисела. То је моја филозофија и веома сам срећан због овог правца.
ТА: Још једна област на коју се желите да се фокусирате економски су обновљиви извори енергије. Какав је план овдје?
МС: Имамо веома амбициозан план када је у питању зелена енергија. Црна Гора је једна од ријетких земаља у региону која има тако велики потенцијал за производњу зелене енергије. Имамо вјетропаркове и има инвеститора из Њемачке који желе да улажу у вјетропаркове. Имамо заиста велике, моћне соларне системе, имамо хидроелектране. А имамо и подморски кабал до Италије, посебно до јужне Италије, гдје су киловат сати и цијене струје међу најскупљим у Европи. Производња зелене енергије у Црној Гори, а затим њен извоз у јужну Италију био би добар модел за потенцијалне инвеститоре.
ТА: Прије своје каријере у политици радили сте у области финансија и као кредитни аналитичар за Голдман Сацхс. Да ли бисте рекли да сте потпуно промјенили страну или да је посао шефа Владе сличнији раду у банци него што се мисли?
Спајић: Једном сам имао ментора који ми је рекао: “Ти си веома оптимистична и весела особа и зато би требао да постанеш аналитичар продаје акција.” Зато што када покушавате нешто да продате, морате бити оптимистични и сигурни у будућност, живот, све. “Али”, рекао је мој ментор, “прво би требало да урадите нешто потпуно другачије да бисте себе обликовали”. Па сам одабрао најконзервативнији дио: кредитну анализу. Као кредитни аналитичар, морате стално размишљати о паду и о томе што може поћи по злу. И то ми је заиста помогло. Онда сам прешао на страну куповине и постао инвеститор. Као инвеститор морате имати обоје: оптимистичну и веома песимистичну страну. Тако да је то савршено одговарало искуствима која сам стекао.
ТА: У којој мјери то морате да урадите?
Спајић: Као инвеститору ризичног капитала потребна су вам права старт-уп предузећа. Морате бити узбуђени због њих, због њихових могућности, њихових идеја и количине посла који могу да ураде. Не можете глумити овај ентузијазам, морате га стварно осјетити. Али када сте увече код куће, непосредно прије него што одете на спавање, морате – у пренесеном значењу – бацити атомску бомбу. Морате да замислите све лоше вијести које можете чути. А онда морате сачекати и видјети да ли ће оптимизам преживјети ноћ. Било да се пробудите и помислите “Ох, то је заправо још увијек добра идеја, упркос свим лошим вијестима” – или не. И на крају то важи и за мене као државника. Морате бити узбуђени због свих прилика и могућности – али и увијек размишљати о томе шта би се могло догодити у најгорем случају.




