-6. јула 1873. године умро је Лука Вукаловић, гласовити херцеговачки војсковођа и јунак рођен 1823. године у Зупцима, у општини Требиње.
Као племенски капетан, био је на челу херцеговачких устаника 1852. године и у више бојева наносио тешке поразе Османлијама. Због ратних заслуга, књаз Данило га је именовао војводом, али се због самосталне политике коју је водио у Херцеговини сукобио са војводом Мирком Петровићем, који му је то звање одузео и уклонио га са положаја вође устанка. Књаз Никола се измирио са њим и вратио му војводске знаке. Када се Црна Гора, послије пораза у рату са Турском у августу 1862. године, писмено обавезала да више неће помагати устанички покрет у Херцеговини, Вукаловић се, сматрајући да је тамошњи народ остављен на цједилу, писмено споразумио са Омер-пашом, који је обећао амнестију свим устаницима. Када је видио да Турци не испуњавају обећања дата народу у вези олакшања феудалних давања и смањења пореза, покушао је да још једном дигне устанак, али је без икакве подршке са стране, доживео неуспјех. Послије тога, напустио је родни крај и преселио се у Русију, гдје је и умро 1873. године.
-1828. рођена је Милица Стојадиновић Српкиња, српска књижевница. Рођена је у Буковцу, у Срему (у тадашњој Аустрији) 1828. или 1830. године. Била је ћерка свештеника Василија Стојадиновића и веома везана за Војводину и Фрушку гору. Звали су је и „врдничка вила”. У младости је била позната по својој патриотској поезији, која је била у директној вези са националним буђењем. Њена прва песма објављена је у „Српском народном листу” у Пешти 1845. године под називом „Млади Србин”, а потписала се М. С. Српкиња. Већ 1848. године дошла је поводом те песме у сукоб са мађарским властима, које су је цензурисале због помињања неправедности мађарских захтева према Србима. Њена прва књига Песме објављена је 1850. године и имала је два издања (1855. и 1869). Такође је објавила и дневник У Фрушкој гори 1854 у три дела, који су објављивани 1861, 1862. и 1866. Говорила је немачки и преводила са овог језика. Такође, Милица се сматра првом женом која је била репортер – извештавала је о бомбардовању Београда 1862. године. Пoследњих десет година свој живота провела је у Београду, где је умрла 1878. године потпуно заборављена и сиромашна.
Свуд тишина
Свуд тишина, само поток
Кроз травицу што жубори,
Испод тамни сенки дрва
Са шуштањем лишћа збори.
Срце! ту је место за те,
Не разуму тебе људи;
Твоја топла к роду пјесна
Само злобу света буди.
Слушај како поток тече,
Погле’ како небо блиста!
Амо срце, нису за свет
Ова твоја чувства чиста.
-Након двогодишње реконструкције, свечано је отворен Народни музеј у Београду Народни музеј основан је указом министра просвете Јована Стерије Поповића 1844. године, као Музеум серпски, који је на једном месту требало да сабере старине и да их за потомство сачува. Организован у првим деценијама свог рада и као установа заштите и као научна, истраживачка установа, која је конституисала национални идентитет и била пресудан актер у развоју заштите баштине, Народни музеј је убрзо прерастао у званичан репрезент државе и друштва, сведочећи и о могућој снази културе и музеја у Србији.
-1796. рођен руски цар Николај Први Павлович Романов, који је аутократски владао Русијом од 1825. до смрти 1855. У првој години владавине је угушио устанак декабриста, а 1831. устанак у Пољској. Спречавао је развој науке и прогонио сваки слободарски покрет. Током његове владавине, ослоњене на жандармерију и чиновништво, прогоњени су многи руски писци, укључујући Александра Сергејевича Пушкина, Михаила Јурјевича Љермонтова, Висариона Григорјевича Бјелинског, Тараса Григорјевича Шевченка.
-1893. умро француски писац Анри Рене Албер Ги де Мопасан, један од најизразитијих представника европског натурализма. Написао је око 300 приповједака и шест романа, писао је и позоришне комаде, путне биљешке, пјесме. Служио се објективистичким методом, при чему је људску себичност описивао иронично, каткад сатирично.
-1962. умро амерички писац Вилијам Фокнер, добитник Нобелове награде за књижевност 1949, који је био заокупљен проблемом зла. Приказао је друштвену историју америчког Југа, дегенерацију и пропадање старосједилачке госпоштине и суровост и безобзирност дошљака. Био је хроничар пропадања, порочности, изопачености и свирепости.
-1907. рођена Фрида Кало Калдерон, мексичка сликарка. Рођена је 6. јула 1907. године у предграђу Мексико Ситија, као трећа кћерка немачког сликара и фотографа јеврејског порекла Гиљерма. Много година касније промијенила је своја два кључна биографска податка: представљала се као Фрида Кахло и тврдила је да је рођена 7. јула 1910. како би се тај датум поклапао са почетком Мексичке револуције. Са шест година се разболела од дечје парализе, те је девет месеци провела у кревету трпећи несносне болове. Како би издржала муке често је маштала о бољем и лепшем животу. Након опоравка, као последица болести, једна нога остала јој је тања и краћа од друге. 1925. је доживела тешку саобраћајну несрећу у судару аутобуса у којем се возила са дечком Алејандром и трамваја. Задобила је тешке повреде.
Месец дана је провела у болници, те је пуштена је на кућно лечење. Кад су болови мало уминули, мајка јој је дала боје и платна да слика, а отац јој је наместио огледало на плафону како би могла да види своје лице. Кист ју је опуштао, а инспирацију је проналазила у јединој ствари коју је могла да види – сопственом лику. Свог првог супруга, Дијега Риверу, упознала је преко пријатеља 1929. године, а од ње био старији 21 годину. Он је у то време био већ признати сликар, због чега је Фрида желела да баш он погледа и оцени њене радове. Дијео је био фасциниран њеним делом. Због велике разлике у изгледу и висини често су их називали ,,слон и голубица”.
– 6. јула 1415. године чешки реформатор Јан Хус спаљен је као јеретик на ломачи у Констанци. Оптужба је донијета на основу његовог теолошко-полемичког дјела ,,О цркви”. Јан Хус био је ректор Универзитета у Прагу, реформисао је чешки језик и правопис и допринио развоју стручне и поучне књижевности на народном језику. Тако се тама средњег вијека расвјетљавала свјетлошћу новог вијека, дух просвећености рађао је нову цивилизацију, а ослобођени људски ум доносио је благослов читавом човјечанству.
-Српска православна Црква 6. јула слависвету мученицу Агрипину и Владимирска икона Мајке Божје
