
Скупштински Одбор за политички систем, правосуђе и управу прихватио је данас предлоге да се покрену парламентарне истраге о случајевима жељезничке несреће на Биочу 2006. године и полицијској акцији “Орлов лет”.
Ова два предлога усвојена су на одбору једногласно.
Везано за несрећу на Биочу, посланица Европе сад (ПЕС) Јеленка Андрић казала је да као друштво дугујемо јасне одговоре свима који су изгубили најмилије у том возу.
“То је највећа трагедија која се десила црногорском друштву у новијој историји. Очекујемо од Анкетног одбора да пружи одговоре на питања која муче породице страдалих и повријеђених. Одбор не треба да суди и пресуђује, него да покуша да створи јасну слику о тој несрећи. Вјерујем да ћемо доћи до нових сазнања не само о околностима несреће него и ономе шта се десило касније. Рецимо, да ли је до људи у то вријеме стигла хуманитарна помоћ и је ли Влада испунила обећања која је дала у то вријеме”, рекла је Андрић.
Посланик ГП УРА Зоран Микић рекао је да се повјерење гради транспарентношћу. Он је навео да се морају испитати сви системски пропусти који су пратили ову велику жељезничку несрећу.
У несрећи у јануару 2006. године погинуло је 47 особа, а више од 200 повријеђено. Трагедија се догодила када је локални електромоторни воз, који је саобраћао од Бијелог Поља до Подгорице и Бара, у близини мјеста Биоче, на изласку из тунела, исклизнуо из шина. Сва четири вагона се сурвала у провалију.
Несрећа се догодила око 16 сати, када је путнички воз број 671, који је саобраћао на релацији Бијело Поље-Подгорица, искочио из шина у канјону Мораче и сурвао се низ стрму падину. У возу се налазило више стотина путника, међу којима су били и ученици, студенти, радници и породице које су се враћале својим домовима.
Вијеће Вишег суда у Подгорици потврдило је 2009. године првостепену пресуду којом је машиновођа Слободан Дробњак осуђен на шест година затвора као једини кривац за тешку жељезничку несрећу. Виши суд је уз то потврдио ослобађајућу пресуду за још 11 оптужених руководилаца Жељезнице и констатовао да у поступку доношења пресуде нису почињене битне повреде одредаба кривичног поступка.
Нико из руководства Жељезнице и Владе није одговарао због ове несреће.
Када је у питању акција “Орлов лет” Никола Цамај (Албански форум) рекао је на данашнкој сједници одбора да ће се доћи до истине о поступању у том случају, а на штету људи који су давали велики допринос да успије референдум 2006. године.
Ту акцију полиције, нагласио је, обиљежила је велика тортура над Албанцима.
“Не само над људима који су наводно били криви него и њиховим породицама. Као посљедница тортуре, троје старијих људи је убрзо умрло. Одвијала се велика неправда према грађанима који су дали велики допринос да Црна Гора буде независна држава”, рекао је Цамај.
Анкетни одбор би, према Предлогу, треба да прикупи информације и чињенице о поступању државних органа и других субјеката током полицијске акције “Орлов лет“, спроведене 9. септембра 2006. године.
У Предлогу се наводи да околности под којима је акција изведена ни након готово двије деценије нијесу у потпуности разјашњене, те да постоји потреба да се утврде чињенице о поступању државних институција према припадницима албанске заједнице у том периоду.
Предлагачи истичу да постоје озбиљне сумње да су поједини државни органи, прије свега тадашњи МУП и Служба државне безбједности, поступали противзаконито.
У образложењу се наводи да су током операције припадници албанске заједнице, према доступним доказима и медијским извјештајима, били изложени прогону, хапшењима и присилним исељавањима, што је изазвало сумње у законитост рада тадашњих државних органа.
“Потребно је покренути парламентарну истрагу како би се утврдиле чињенице и одговорност појединаца који су доносили или спроводили одлуке током операције“, наводи се у образложењу.
Полиција је те 2006. године саопштавала да су основане сумње да је 14 особа албанске националности, које су ухапшене почетком септембра те године, уз помоћ финансијера из дијаспоре створило тајну организацију чији је циљ био насилна регионализација простора и извођење терористичких акција.





