Када је ванрасправно вијеће судија Вишег суда у Подгорици Зорана Радовића, Бориса Савића и Весне Ковачевић, након контроле допуњене оптужнице 8. септембра донијело рјешење о одбачају оптужнице Специјалног државног тужилаштва против криминалне организације Александра Мијајловића, чинило се да ће се случај зауставити већ на првом институционалном степенику, што се до сада веома ријетко догађало у историји црногорског правосуђа.
Међутим, рампу вијећа Вишег суда спустиле су судије Апелационог суда које су уважиле жалбу СДТ-а, преиначиле одлуку колега са ниже инстанце и потврдиле оптужницу против окривљеног бизнисмена Александра Мијајловића, бившег високог оперативца Агенције за националну безбједност (АНБ) Драга Спичановића, службеника Управе полиције Владана Лазовића и Милована Павићевића, тужитељке Андријане Настић и функционера Демократске партије социјалиста Предрага Бошковића.
То ће значити да ће се групи судити у контрадикторном судском поступку.
“Апелациони суд је, насупрот ставу првостепеног суда, нашао да у списима предмета постоји довољно доказа да су окривљени основано сумњиви да су извршили кривична дјела стављена им на терет оптужницом Специјалног државног тужилаштва”, пише у саопштењу Апелационог суда.
Жалбени суд, како су објаснили у саопштењу, искључиво је цијенио да ли има довољно доказа да су окривљени основано сумњиви за кривична дјела која им се стављају на терет, при чему ће оцјена сваког доказа, како појединачно, тако и у вези са осталим доказима, бити извршена тек након што сви докази буду изведени на главном претресу.Вијеће Апелационог суда је заузело и потпуно другачији правни став од вијећа из Вишег суда око улоге суда током контроле оптужнице.
“У фази испитивања оптужнице, суд није овлашћен да цијени да ли чињенице на којима се заснива оптужница пружају поуздан доказ да ли су окривљени извршили кривична дјела која им се оптужницом стављају на терет, нити да ли су испуњени услови да буду оглашени кривим”, закључује се у саопштењу Апелационог суда.
Ванрасправно вијеће Вишег суда је у септембру, након контроле допуњене оптужнице, донијело рјешење да се одбаци оптужница СДТ-а против групе Александра Мијајловића јер су закључили да у списима нема довољно доказа да је бизнисмен организовао групу тако што је ради остваривања криминалног плана, користећи комуникационе платформе Вибер и ВоцАп, укључио Спичановића, Лазовића, Павићевића, Настић и Бошковића.
Вијеће Вишег суда је тада цијенило и да нема довољно доказа да им је Мијајловић одредио улоге и задатке, нити да су их они прихватили.Вијеће се тада посебно бавило оптужбама за злоупотребу службеног положаја, односно ставом СДТ-а да је Мијајловић на извршење кривичног дјела подстрекавао Спичановића, који се теретио да му је достављао податке којима располаже Управа полиције и АНБ.
Они су сматрали да добијање података, од којих су нека била и тајна подаци, не може подвести под појам материјалне или нематеријалне користи.
“Само посједовање одређених података, без њихове даље валоризације, не може представљати корист у смислу члана 416 КЗЦГ”, закључило је тада вијеће Вишег суда у Подгорици.Таква одлука суда изазвала је бурну реакцију тужиоца и портпарола СДТ-а Вукаса Радоњића, који је медијима саопштио да је “незаконита, али истовремено и опасна за Црну Гору”.
Виши суд је и почетком јула вратио СДТ-у оптужницу против Мијајловића и осталих, тражећи да тужилаштво у року од три дана отклони недостатке.
Суд је тада указао да у оптужници није довољно одређено описано на који начин је извршено кривично дјело стварање криминалне организације, али и на недостатке у вези с појмом “користи”, као елементом кривичног дјела злоупотреба службеног положаја.
СДТ је почетком априла подигло оптужницу против Александра Мијајловића, којег терете да је организовао криминалну организацију која је дјеловала у Црној Гори од 2019. до фебруара 2024. године, а чији је циљ, како тврде, био вршење кривичних дјела злоупотреба службеног положаја и одавање тајних података ради стицања незаконите моћи.
СДТ сматра да је сваки припадник криминалне групе, како су навели током предаје оптужнице, имао унапријед одређен задатак и улогу.
“У дјеловању криминалне организације је постојала спремност за примјену и примјењивало се насиље и застраживање и користиле су се привредне и пословне структуре, а постојао је утицај криминалне организације на политичку и извршну власт, средства јавног информисања и друге важне друштвене чиниоце”, саопштили су из СДТ-а.Сви осумњичени су негирали кривицу.
Вијести
