Поводом пете годишњице од упокојења бившег предсједника Црне Горе Момира Булатовића некадашњег премијера Савезне Републике Југославије, данас је служен годишњи помен на његовом гробу у кучком селу Раће. Помену су, поред породице, између осталих, присуствовали предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић предсједник Нове српске демократије (НСД), предсједница Скупштине Подгорице Јелене Боровинић- Бојовић, директор Српске Радио-телевизије Радосав Јокић, бивши министар правде Марко Ковач, Александар Дамјановић и други.
Помен на гробу Момира Булатовића и његовог сина Бошка је служио Митрополит црногорско-приморски Јоаникије са свештеницима Бранком Тапушковићем и Милошем Лукићем.
Митрополит Јоаникије: Часно служећи косовској мисли, Момир је имао своју визију државе, уздизао се изнад дневне и локалне политике, размишљајући на планетарном плану
,,Сабрали смо се, уочи Видовдана на помену Момиру Булатовићу који је оставио дубоки траг у новијој историји Црне Горе. Момир је био поштен човјек и мислилац који је, уздижући се изнад дневне и локалне политике, размишљао на планетарном плану. Како вријеме пролази његова мисао добија све већи значај. У свом срцу Момир је носио косовску мисао о чему је и говорио у једном од својих првих јавних иступа. И тада смо се борили за Косово, као што се боримо и данас, борићемо се и убудуће и та борба ће да потраје. Часно служећи косовској мисли, Момир је имао своју визију државе, док су, бојим се, његови највлижи сарадници на највишем нивоу, више имали визију власти богатства, моћи и свега онога што је привремено. Момир, који је био другачији, био је на свом мјесту и у најтежим моментима. Одбио је и нечасну понуду да са власти руши онога са ким је био пријатељ, одбивши и новац и покровитељство такве врсте, јер су му пречи били образ и заједничка држава што је показао и у вријеме рата 1999. године када је часно вршио своју дужност”- казао је Митрополит Јоаникије, додајући да је Момир био хришћанин који је оставио велико наслеђе својој породици и народу.
Мандић: Момир је био једна од највећих историјских личности Црне Горе.
Предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић је, након помена на гробу, у изјави за медије, подсјетио да се у име пријатеља Момира Булатовића и у име грађана Црне Горе опраштао од њега на сахрани и да је вријеме које је прошло само потврдило ријечи које је тада рекао.
,,Момир је био једна од највећих историјских личности Црне Горе. Био је на челу Црне Горе, и на челу Савезне Владе у вријеме тешких изазова почетком деведесетих година као и у вријеме напада на Савезну Републику Југославију 1999. године. Управо захваљујући његовој памети и доброј процјени Црна Гора је једина од бивших југословенских република у којој се није одиграо грађански рат. Мир и стабилност су биле важне одреднице у политици Момира Булатовића а као човјек и као особа која је држала до традиционалне Црне Горе, урадио је све да заустави оне лоше ствари, по којима се, нажалост, данас Црна Гора препознаје у свијету. Нажалост, није могао спријечити тај велики талас чије су последице и ова борба коју данас водимо да би Црна Гора била слободна и ослобођена од криминала и корупције, да у њој сви будемо једни другима браћа као што је желио Момир Булатовић. Данас је веома лијепо и надахнуто о Момиру говорио наш Митрополит Јоаникије који је, у суштини, обухватио важност не само Момира као политичара већ и као човјека кога су вољели читав његов народ и Црна Гора. Момир је знао да се опходи са људима на један достојанствен, честит и уважавајући начин, што, нажалост, није било обиљежје ових претходних времена. Вјерујем да ћемо у будућности моћи на прави начин да будемо повезани у Црној Гори”- казао је предсједник Мандић.
У име породице, поштоваоцима лика и дјела Момира Булатовића обратио је његов синовац Иван Булатовић.
Сјећања на свог оца са новинарима је, из угла сестре и ћерке, подијелила и Момирова ћерка Нина, која је казала да Момир није био само њен отац већ и човјек овог народа што знају и они који су га познавали и они који нису.
,,Имала сам животну привилегију да будем његова мезимица. Мој отац је и у економију и у политику уносио духовност. Једном сам у шали рекла да је био духовни политичар. Момир и Бошко позивају само на лијепу емоцију што потврђује данашњи дан, јер су се овдје људи сабрали пуног срца. што је је право богатство за мене и моју мајку. Ја и данас, наново, свим својим бићем захвљајујем Бошку и Момиру за све оно што су били у овоземаљском свијету и за све оно што су сада”- казала је Нина.
Сјећајући се свог брата, Нина је казала да, иако се упокојио у својој 21. години, Бошко је отишао као мудрац јер је био човјек посебне духовне структуре.
,,Мој брат је био моја велика животна лекција”- казала је Нина.
Бивши предсједник Црне Горе рођен је 21. септембра 1956. у Београду. Отац Момира Булатовића, Саво, био је официр па се породица често селила, те је тако основну и средњу школу завршио у Задру.
У Црну Гору се враћа 1975. године гдје уписује Економски факултет. Након завршетка факулетета запошљава се и почиње да предаје на предмету Политичка економија. На истом факултету уписује магистарске студије.
Снажно је подржао стварање СР Југославије, односно заједничку државу са Србијом.
Већ 1993. године постаје предсједник Црне Горе. Његов мандат обиљежили су ратови у БиХ и Хрватској, али и санкције СРЈ, које су жестоко погодиле привреду. Сукобио се неколико година касније са дотадашњим првим сарадником Милом Ђукановићем, а као кандидат за предсједника државе изгубио је на изборима 1997. године. Његов штаб тврдио је да су ти избори брутално покрадени.
Након расцјепа у тадашњем ДПС-у Црне Горе, Булатовић је створио СНП, оптужујући Ђукановића за криминал и везе са мафијом. 1998. године Булатовић постаје премијер СРЈ, упркос противљењу власти у Подгорици. Био је премијер за вријеме НАТО бомбардовања СРЈ и прогласио је ратно стање. Након пада Милошевића на јесен 2000. године, дошло је до неслагања у самом СНП-у па је Булатовић основао Народну социјалистичку странку са присталицама. Ипак, неколико година касније повукао се из политике и посветио академском раду. Написао је више књига, од којих се посебно истичу ,,Правила ћутања”, сјећања на политичка дешавања од почетка деведесетих до његовог повлачења из активне политике.
До краја је остао вјеран идеји заједничке државе, оштро критикујући Ђукановића због одлуке да призна Косово. Сматрао је да је Црна Гора изгубила много својих духовних, културних и историјских вриједности, да се одриче свега што је била.
У својим књигама и интервјуима, говорио је да је још 1996. године добио понуду у САД да се дистанцира од Милошевића и крене другим путем.
,,Ја сам им рекао да сваки политичар хоће подршку Америке, али цијена коју треба да платим је превелика. Не могу да добијем подршку Америке одвајајући се од Србије. Зато сам завршио политичку каријеру, али на начин који мене чини потпуно мирним“, говорио је Булатовић.
