Screenshot
Предавач из спољне политике и велике стратегије на Одјелјенју за ратне студије Кинг’с колеџа у Лондону, Вук Вуксановић, за РТЦГ каже да ће се односи Београда и Подгорице морати нормализовати. Како ће се ријешити односи са Хрватском у погледу спорних питања на европском путу, то ћемо тек видјети, каже Вуксановић.
Влада Црне Горе усвојила је у јулу кључни плански документ за вођење вањске политике, Стратегију вањске политике Црне Горе за период 2026-2029. године. Документ потврђује континуитет европског и евроатлантског опредјелјенја Црне Горе, развој добросусједских односа, јачање регионалне сарадње. Чланство у Европској унији остаје најважнији стратешки циљ Црне Горе, истиче се, између осталог, у документу Министарства вањских послова.
У којој мјери ће за спровођење Стратегије вањске политике бити важни односи са сусједима, Србијом и Хрватском, питали смо предавача из спољне политике и велике стратегије на Одјелјенју за ратне студије Кинг’с колеџа у Лондону, Вука Вуксановића.
Србија је увијек у посебној категорији због дијела становништва који се идентификују као Срби, због дубоких емотивних и испреплетаних породичних веза, због чега Србија никада не спада у категорију обичног сусједа, каже Вуксановић.
“Оно што бих ја рекао да је ту сада кључни фактор и кључни проблем јесте да након пада господина Ђукановића, господин Вучић је прецијенио колики утицај може да има у односу на Црну Гору. Српски утицај ће увијек постојати у Црној Гори, али је на неки начин Вучић вјеровао да то може да постане његов лични утицај. Али никада није схватио једну реалност, да чак и онда када је просрпски фактор јак у Црној Гори, Црна Гора увијек има неку своју аутономију, своје ја и свој сопствени екосистем, због чега чак и потенцијално просрпски играчи неће да прихвате потпуни диктат Београда”, оцјењује Вуксановић.
Он каже да ће се у једном тренутку морати нормализовати односи Београда и Подгорице, што је првенствено битно због грађана двије земље.
“На неки начин, сви репови који висе од 2006. да се ријеше. То је првенствено битно због грађана двије земље који су дубоко упућени једни на друге. Али нисам оптимиста да се може то десити са тренутном владом у Београду, пошто она користи тај однос са Црном Гором као адут помоћу којег се може промовисати и правити пропагандно-маркетиншки шоу за своје гласаче с времена на вријеме”, напомиње Вуксановић.
А како ће се ријешити односи са Хрватском у погледу спорних питања на европском путу, то ћемо тек видјети.
“Подгорица свакако, ако јој је већ то у интересу, треба да покуша да види шта се може урадити и са Загребом. Али мислим да ту постоји један ризик којег црногорско друштво можда потенцијално и није свјесно, а то је да, иако многи хвале Црну Гору као шампиона у европским интеграцијама, и даље постоје многи кругови у ЕУ структурама који, упркос позитивном јавном језику, не би жељели да виде нове чланице и траже изговор. И на неки начин Хрватска би могла да буде са ветом, управо такав изговор, на сличан начин као што је Бугарска била у случају Сјеверне Македоније”, тврди Вуксановић.
Упозорава да је онога тренутка када је Европска унија дозволила да билатерални спор на неки начин диктира оно што је правно-политички процес придруживања, тада је створен опасан преседан за будуће потенцијалне чланице.
