Загађење ваздуха у Црној Гори повезано је са око 182 преурањене смрти на 100.000 становника, док је просјек Европске уније за 2022. годину износио 78 на 100.000 становника.
Ови подаци указују на озбиљно оптерећење здравља становништва загађењем ваздуха, наводи се у саопштењу невладине организације (НВО) Греен Хоме.
„Иако су током претходних година спроведене одређене мјере за унапређење квалитета ваздуха, грађани бројних црногорских градова се, нарочито током зимских мјесеци, суочавају са високим концентрацијама загађујућих материја, а загађење ваздуха остаје један од кључних еколошких и здравствених проблема у нашој држави“, наводи се у саопштењу.
Према њиховим ријечима, главни извори загађења у Црној Гори су добро познати. У Пљевљима су главни извори загађења ваздуха термоенергетски сектор и рударство, док су у другим градовима широм земље проблем индивидуална ложишта, посебно она у којима се користе угаљ и дрво, неефикасни системи гријања, па чак и спаљивање отпада у домаћинствима.
Саобраћај такође доприноси загађењу ваздуха због великог удјела старих возила на нашим путевима.
Према подацима наведеним у Стратегији управљања квалитетом ваздуха Црне Горе за период 2026–2029. године, загађење ваздуха повезано је са око 182 преурањене смрти на 100.000 становника у Црној Гори, док је просјек Европске уније за 2022. годину износио 78 на 100.000 становника.
Из НВО Греен Хоме подсјећају да стандарди Европске уније дозвољавају прекорачење дневне граничне вриједности ПМ10 честица од 50 микрограма по кубном метру највише 35 дана годишње.
У Црној Гори је током 2024. године та вриједност прекорачена 102 дана у Бијелом Пољу, 95 дана у Пљевљима и 60 дана у Подгорици.
„Ово значи да је у 2024. години број дана са прекорачењем дневне граничне вриједности ПМ10 био готово три пута већи од дозвољеног у Бијелом Пољу, више него два и по пута већи у Пљевљима и око 70 одсто изнад дозвољеног у Подгорици. Из овога је јасно да постојеће мјере нијесу довољне да обезбиједе поштовање важећих стандарда квалитета ваздуха, те да се становништво ових градова током великог дијела године суочава са концентрацијама загађујућих материја изнад дозвољених вриједности“, истиче се у саопштењу.
Из ове организације указују и на нову Директиву Европске уније 2024/2881, којом се додатно пооштравају стандарди квалитета ваздуха. Према њиховим наводима, од 2030. године дневна гранична вриједност ПМ10 честица износиће 45 микрограма по кубном метру и неће смјети да буде прекорачена више од 18 дана у календарској години.
Црна Гора је недавно усвојила Стратегију управљања квалитетом ваздуха, документ на који се дуго чекало. Њено усвајање представља једну од обавеза које је држава преузела кроз Зелену агенду за Западни Балкан, као и у оквиру Поглавља 27 у преговорима са Европском унијом.
Међутим, из НВО Греен Хоме истичу да усвајање стратешких докумената има смисла само ако га прати реализација конкретних активности у пракси, што, како наводе, често није случај.
Као примјер наводе да раст цијена пелета и проблеми са набавком подстичу домаћинства у Пљевљима да се поново окрећу угљу као јефтинијем енергенту. То, према њиховој оцјени, представља корак уназад и отвара питање ефикасности спроведених мјера за прелазак на еколошки прихватљивије начине гријања.
„Посебан проблем представља изостанак планова квалитета ваздуха за Сјеверну, Централну и Приморску зону, који би требало да дефинишу конкретне мјере за сваку од њих. Они су предвиђени Стратегијом и представљају обавезу која произилази из Директиве, али још нијесу израђени.
Планови морају одговорити на конкретне локалне проблеме у наведеним зонама, препознати доминантне изворе емисија и дефинисати мјере које ће довести до смањења загађења. Без јасних рокова, одговорних институција, финансирања и показатеља успјешности није могуће поуздано пратити реализацију ових обавеза“, наводи се у саопштењу.
Из НВО Греен Хоме истичу да Црна Гора има успостављен систем мониторинга квалитета ваздуха са аутоматским мјерним станицама. Подаци континуираног мјерења загађујућих материја омогућавају држави и локалним самоуправама да препознају проблематичне периоде и подручја и да правовремено реагују.
Како истичу, резултати мјерења не би требало да служе само информисању грађана и упозорењима да не излазе из домаћинстава или не бораве на отвореном због високих концентрација загађујућих материја, већ и као основа за конкретне мјере којима би се загађење смањило.
„Црној Гори су потребна значајна улагања у енергетску ефикасност домаћинстава, доступнији и чистији начини гријања, бољи јавни превоз, контрола индустријских емисија и досљедно санкционисање непрописног спаљивања отпада.
Посебну улогу у овом процесу имају локалне самоуправе, које познају изворе загађења на својој територији и треба да буду укључене у спровођење дијела мјера. Са друге стране, држава мора да осигура координацију, финансијске механизме и надзор над реализацијом преузетих обавеза.
Обавезе које је држава преузела кроз Зелену агенду за Западни Балкан и процес приступања Европској унији не могу се сматрати испуњеним само зато што су усвојена стратешка документа, већ тек када дође до смањења емисија загађујућих материја и значајног побољшања квалитета ваздуха“, закључује се у саопштењу НВО Греен Хоме.
(Вијести)
