Screenshot
Црна Гора жели најбоље могуће односе са Републиком Хрватском, али сасвим сигурно не смијемо доћи у ситуацију да изгубимо своје државно достојанство као резултат исхода ових преговора, поручио је предсједник Јаков Милатовић.
Одговарајући на питања медија у Херцег Новом, поводом Дана општине, предсједник Јаков Милатовић говорио је о отвореним питањима између Црне Горе и Хрватске, европским интеграцијама и потреби да Црна Гора у односима са сусједима досљедно штити своје националне интересе и државно достојанство.
Милатовић је подсјетио да преговоре о отвореним питањима са Хрватском у име Црне Горе води Влада, те да он, као предсједник државе, није укључен у тај процес.
„Предсједник државе није укључен у преговоре и ја у том смислу, наравно, сматрам да је у потпуности комплетна одговорност на Влади Црне Горе. Вјерујем, надам се да Влада Црне Горе и Министарство вањских послова управо ове преговоре воде на најбољи могући начин, увијек имајући у виду шта је државни, национални интерес Црне Горе“, поручио је предсједник.
Коментаришући изјаве које долазе из Хрватске, посебно од министра вањских послова те државе, Милатовић је оцијенио да оне често нијесу у духу добрих односа и изразио очекивање да ће комуникација двије државе у наредном периоду бити другачија.
„Црна Гора је земља која жели најбоље могуће односе са Републиком Хрватском, али сасвим сигурно не смијемо доћи у ситуацију да изгубимо своје државно достојанство као резултат исхода ових преговора“, нагласио је предсједник.
Истакао је да одређена отворена питања између двије државе нијесу саставни дио европских интеграција Црне Горе, подсјећајући да су и лидери институција Европске уније више пута указивали да европски пут не треба користити за билатерализацију односа.
„Наш циљ је јасан: желимо да постанемо наредна чланица Европске уније. Вјерујем да би споразум о приступању Црне Горе требало да буде потписан негдје на прољеће или љето наредне године. И сматрам да је што скорије чланство Црне Горе у ЕУ и у интересу Републике Хрватске“, казао је Милатовић, изражавајући наду да ће отворена питања бити ријешена договором на обострано задовољство.
Говорећи о досадашњем приступу рјешавању отворених питања, предсједник је посебно указао на случај плоче у Морињу, оцјењујући да је она постављена незаконито, а да је накнадним одлукама државних институција такво поступање практично легализовано.
„Суштински, Влада Црне Горе и парламент су, доношењем закона, а касније и одлуком Владе Црне Горе, легализовали једно незаконито дјело“, казао је предсједник.
Нагласио је да Црна Гора жели добре односе са свим сусједима, али да не жели да буде коришћена за остваривање туђих спољнополитичких интереса.
„Ми просто желимо најбоље могуће односе са свима и не желимо да нас други користе за неке своје спољнополитичке интересе. Нити Република Србија, нити Република Хрватска. Црна Гора је Црна Гора, имамо своје државне интересе и желимо најбоље могуће односе са свима, али имамо и своје државно достојанство“, поручио је Милатовић.
Посебно се осврнуо на питање разграничења, наглашавајући да је разграничење на мору уско повезано са разграничењем на копну и да Црна Гора не треба да буде доведена у ситуацију да прихватањем одређених захтјева унапријед ослаби своју преговарачку позицију у евентуалним арбитражним споровима.
„Дозволите да Црна Гора има своје националне интересе, да је и разграничење на мору уско везано са разграничењем на копну. Немојте да мијењамо тезе“, истакао је предсједник.
Упозорио је и на могућност да поједини представници актуелне власти понове праксе претходних политичких структура, излазећи у сусрет одређеним захтјевима на штету интереса Црне Горе и општине Херцег Нови.
„Не бих волио да неко из Владе Црне Горе или из парламентарне већине пере своје биографије на уштрб државних интереса, на исти онај начин на који су их и они из ДПС-а прали раније“, казао је Милатовић, упозоравајући на уступке који би били на штету интереса Црне Горе, али и општине Херцег Нови.
Говорећи о развоју Херцег Новог, предсједник је оцијенио да град у претходном периоду није био запостављен због свог географског положаја, већ због односа централних власти према њему. Указао је да је Херцег Нови, као и поједине друге општине, био кажњаван због тога што су на локалном и државном нивоу биле различите политичке структуре, оцјењујући да таква пракса није добра за демократију.
Истакао је да је добро што се такав однос промијенио претходних година и што је видљив развој Херцег Новог, наглашавајући да чланство Црне Горе у Европској унији отвара још значајније могућности за овај град, посебно имајући у виду његов положај, развојне ресурсе и повезаност са дубровачком регијом.
Предсједник је указао на значај заједничке туристичке понуде Боке и Дубровника, истичући да управо на таквим могућностима треба градити будуће односе Црне Горе и Хрватске.
„Када говоримо о Хрватској, увијек сам говорио: дајте да пуно више говоримо о заједничким стварима на којима можемо заједно да радимо“, поручио је Милатовић.
Нагласио је и да односе двије државе не треба непрестано враћати на догађаје из деведесетих година, посебно када је ријеч о данашњем руководству Црне Горе, истичући да много већу одговорност за тадашње догађаје сносе људи који су у том периоду управљали земљом.
На крају обраћања, Милатовић је још једном честитао грађанима Херцег Новог Дан општине и изразио радост због даљег развоја овог града.
