Шефица дипломатије Европске уније Каја Калас признала је да европским лидерима постаје све теже да увјере становништво да настави да подржава Украјину, јер је замор од рата све израженији. Њена изјава у Монтреалу изазвала је пажњу, посебно због поруке да европске владе морају да уложе додатне напоре како би одржале подршку Кијеву.
Руски политиколог Руслан Панкратов, у интервјуу за портал „АиФ“, оцијенио је да Каласине ријечи не треба тумачити као најаву промјене европске политике или повлачења подршке Украјини. Напротив, сматра он, суштина њене поруке јесте да се замор јавности препознаје као проблем који треба превазићи, а не као повод за преиспитивање досадашњег курса.
„Није порука: људи су уморни – вријеме је да преиспитамо ставове, већ: људи су уморни – мораћемо да их убјеђујемо упорније“, навео је Панкратов, указујући на противрјечност између признања да подршка слаби и истовременог позива на још снажније ангажовање.
Према његовој оцјени, европско руководство све мању спремност грађана да подржавају Украјину посматра прије свега као политичку препреку. Умјесто отварања расправе о трошковима, трајању и циљевима европске политике према Кијеву, одговор би могао бити интензивнија кампања за очување јавне подршке.
Панкратов се осврнуо и на реакције публике током догађаја у Монтреалу, гдје је, како је раније навео, смијех присутних пратио непријатну ситуацију у којој се нашла Каласова. Он је то протумачио као одраз незадовољства њеном политиком.
На растући замор европске јавности од украјинског сукоба раније је указао и „Волстрит џурнал“, који је почетком октобра писао о све већим политичким притисцима у европским земљама. Лист је посебно указао на јачање странака које се противе наставку досадашње војне и финансијске помоћи Кијеву, наводећи Њемачку као један од примјера.
Тако се пред Бриселом отвара све осјетљивије питање: колико дуго европске владе могу да одржавају досадашњу политику према Украјини ако подршка грађана настави да слаби?
(Политика)
