Пише: Перица Ђаковић
Да је „Гори Црној“ још 31. августа била потребна такозвана „сабља“ са којом би раскрстили са криминалом, убиствима, шверцом и дрогом многи су се још тада сложили. Неки, попут Небојше Медојевића су били гласноговорници те идеје, али су нажалост остали усамљени, па су се испод „радара“ провукли многи који су заслужили да промјене адресу становања. Народ је био „за“, па и добар дио политичара, али нам амбасаде и окружење нису дали зелено свјетло за једну такву акцију, иако су, а показују то Скаy апликације, они боље знали од нас шта се све код нас дешава. Вјероватно су из земаља Квинте ипак хтјели да се одуже неким „заслужним“ грађанима који су неке њихове идеје и пројекте спровели у дјело.
Ако ме питате зашто нисам реаговао, што би народ рекао на прву већ са малим закашњењем, искрено ћу вам одговорити. Прво, она народна каже да је јутро паметније од вечери. Друго, хтио сам да видим реакције не само политичара већ и медија, али највише да видим реакцију народа који је већ оног августа и помало далеке 2020. године тражио правду. Нажалост, по оцјенама многих очекивана правда је изостала,
а што се види и по буђењу ДПС-а, не само у изборним циклусима, већ и њиховом инфилтрацијом у редове других, посебно нових политичких субјеката.
Можда ће се медији на овај предлог првог човјека Скупштине пробудити, или што би рекли можда ће имати нешто касније паљење, али судећи по скупштинској реакцији неки субјекти су помало реаговали успаничено и показали коме смета предлагање анкетног одбора о „црним тројкама“ и криминалу. Сви којима је истина и правда нешто у шта се политички куну, требало би овакав предлог објеручке да прихвате, јер би то требало да нам открије оно што нажалост наше, или ко зна чије, правосуђе није открило. Ко стоји иза организованих убистава почев од Душка Јовановића до Павла Булатовића, инспектора Славољуба Шћекића и других, али и ко стоји иза организованог криминала, шверца цигара и дроге. Дакле, свим поштеним грађанима којима је Црна
Гора при срцу, а не само када се интонира химна, такав предлог је добро дошао, без обзира ко ће бити на његовом челу, да ли долази из опозиције или позиције, битно је ваљда да се ради о поштеној и искреној особи спремној прије свега да се суочи са радом и трагањем за истином.
Предлог који је већ добио надимак „Андријин“ требало би доживјети и као питање да ли је Црна Гора спремна да скине црне наочаре са којима живи већ скоро 30 година и да институције напокон виде оно што сви грађани, и не само они, виде. Да ли треба подсјећати на двије изјаве некадашњег амбасадора САД Вилијама Монгомерија, дате угледном хрватском медију, да су они, САД, свјесно гледали кроз прсте политичком
врху тадашње Црне Горе на шверц цигарета и ко зна чега још. Дакле, и тада је свима било јасно, а прије свега нашим покровитељима шта се у овој малој земљи дешава. Зар смо заборавили на оне глисере, камионе, авионе, да ли се још неко сјећа „афере СЧ“, оних силованих дјевојака које су хитно транспортоване преко граница, оних убистава главних уредника па и високих полицијских и државних функционера?
Народ је Литијама показао шта жели, политичким избором то потврдио, а свијет тада рекао да се воља народа мора испоштовати. Нажалост, та ријеч није дуго трајала, већ су на чело државе доведени они који су спремни да послушају и поступе на миг са стране, као и неки нови људи, експерти, који нису практично ни учествовали у поменутим литијама и изборима и које нису познавали ни њихове најближе комшије.
Ако се неко бојао црногорске „сабље“ послије тог 30. августа, мислим да се сада не би нико требало прибојавати тог анкетног одбора, који би могао да нам напокон разведри изнад „Горе Црне“.
Перица Ђаковић
