Пише: Перица Ђаковић
Иако је народ Црне Горе очекивао да би крајем недјеље коју испраћамо могло доћи до разговора између двојице челних људи, предсједника Милатовића и премијера Спајића, то се ипак није десило и политички облаци и даље су присутни над „Гором Црном“. Од најављеног састанка, пошто је Милатовић поручио да ће позвати Спајића по повратку из Брисела, нема ништа, све је остало само на најави, јер конкретан позив је као што смо видјели изостао. Да ли су у питању биле прејаке изјаве-критике који су једна другом упутили показујући да је јаз њиховог разлаза још увијек непремостив и
да се обојица и даље понашају за политичаре њиховог ранга помало незрело.
Чини се да је присуство дистанце предсједника и премијера искористио предсједник Скупштине Андрија Мандић, који је показао да је ипак у овом тренутку најискуснији политичар присутан на власти, пласирајући у Скупштини идеју око Анкетног одбора о злогласним „црним тројкама“ и тако преузео медијску популарност политичког тројца са врха власти у „Гори Црној“.
Узалуд су биле поруке и Јакова и Мицкеја, или боље рећи савјетничких штабова обојице о контактима и разговорима које су обојица водили са новом администрацијом у Бриселу. И један и други су поручили да се онај други мора уозбиљити и прихватити да се са европског, па чак је неко и појачао то са евро-атланским, пута не смије скретати. И из једног и из другог табора изостале су бриселске поруке о стању изборних процеса прије свега у главном граду, али и ништа мање важној Будви иако се она
званично третира само као метропола туризма, мада је она давно још од присуства Маровића (Светозарево) преузела и примат и не популарне, али очигледно присутне и разгранате крими- шверц приче, а која рекли би не заостаје ништа за главним градом.
Но, да се вратим, за сада, неодржаном сусрету двојице бивших првих сарадника и пријатеља.
Слободно кажем бивших, јер за само мање од годину изостала је узвратна рођенданска торта. Сјетимо се оне коју је чак јавно Јаков донио свом пријатељу, али ево барем јавно данас је изостала повратна реакција на, што би дјеца рекла, „сретан дан“ предсједника државе. Спајић је ако судити по медијским иступима одбио могућност да су западни партнери иницирали споменути могући дијалог између њега и Милатовића, упућујући медијске представнике да то виде са другом страном. „Можда је Милатовић, па питајте њега“ прокоментарисао је премијер.
На политичком небу изнад „Горе Црне“ тренутно је превише платформи, рекло би се скоро и да нема политичког субјекта, без обзира на снагу и подршку у народу, који нема своју платформу а тиме и виђење изласка из политичког ћорсокака. Како протумачити изјаву предсједника на документ „Барометр 26“ – „Прво сама Влада треба са собом да га потпише“ и додао „извршна власт најодговорнија је за негативне трендове“ (алудирајући ту на односе са Хрватском). Наш народ, а мудрост и вишедецениско искуство је управо ту у народу, рекао би „гдје је пуно бабица, килаво је дијете“! Овдје се нећемо упитати да ли је неко био позван или присутан главном свјетском догађају у Паризу, отварању обновљенене катедрале Нотр Дам, гдје се нашао ипак, признаћемо, политички свјетски крем.
Оставимо, ипак, свјетски врх и дешавања у Паризу и обновљеној катедрали, и вратимо се нашим политичким играма и дилеми коју носи главни нам град, а то је питање платформи и чињенице да је министар Мујовић, иначе носилац листе ПЕС-а и Демократа на разговор позвао само дио коалиције Покрета за Подгорицу, одборнички бројнији, односно покрет иза којег стоји Јаков Милатовић, показујући какав је њихов став према тренутном лидеру, можда самопроглашеном, скупштинске опозиције Дритану Абазовићу и свом противкандидату за градоначелника младом Луки Ракчевићу.
Иако до крајњег доношења одлуке, а то је 28. децембар, има још па не баш тако превише времена, чини нам се без обзира што сви тврде да ће се ипак постићи договор, да је и даље сиво политичко небо изнад нам „Горе Црне“, а да су наши политички „Бамбији“ далеко од политичког сазријевања.
Перица Ђаковић
